.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4689/2019
11.12.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Milica R. Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Dušan Delević, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog – protivtužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9363/18 od 12.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 11.12.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog - protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9363/18 od 12.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog – protivtužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9363/18 od 12.04.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca – protivtuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 9363/18 od 12.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog-protivtužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23136/13 od 12.09.2016. godine kojom je stavom prvim izreke, ukinut u celosti platni nalog Prvog osnovnog suda u Beogradu P broj 18570/13 od 13.03.2013. godine, stavom drugim usvojen tužbeni zahtev tužioca protivtuženog i obavezan tuženi-protivtužilac da mu na ime duga isplati iznos od 1.350 evra sa kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena počev od 04.03.2013. pa do isplate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog protivtužioca kojim je tražio da se obaveže tužilac – protivtuženi da mu na ime duga isplati iznos od 3.500 evra sa kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena počev od 26.03.2015. godine pa do isplate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi – protivtužilac da tužioca protivtuženom isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 72.740,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi protivtužilac je izjavio blagovremenu reviziju, s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
U odgovoru na reviziju, tužilac protivtuženi predlaže da se revizija odbaci. Troškove je opredeljeno tražio.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, nisu ispunjeni, zato što u predmetnom postupku nije potrebno ujednačiti sudsku praksu, niti razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa odnosno u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava imajući u vidu da nižestepene presude sadrže odluku o tužbenom zahtevu koje su donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom i izraženim pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda po pitanju dugovanja tuženog – protivtužioca prema tužiocu – protivtuženom, a po osnovu potvrde o dugovanju, koja je potpisana od strane parničnih stranaka, kao i o neosnovanosti protivtužbenog zahteva koji se zasniva na ništavoj odredbi Ugovora o poravnanju. Osim navedenog, tuženi – protivtužilac u reviziji osporava utvrđeno činjenično stanje iz kog se razloga revizija s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, ne može izjaviti.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je sudu 04.03.2013. godine. Vrednost predmeta spora po tužbi je 1.350 evra. Protivtužba radi isplate podneta je sudu 26.03.2015. godine. Vrednost predmeta spora po protivtužbi je 3.500 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na potraživanje u novcu, a u kome vrednost predmeta spora po tužbi i protivtužbi (1350 evra i 3500 evra) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u izreci pod 3.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
