.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4694/2020
23.06.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Igor Isailović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Vladimir Todorić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 12381/19 od 20.11.2019. godine, u sednici održanoj 23.06.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 12381/19 od 20.11.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 12381/19 od 20.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5892/17 od 20.12.2017. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja 20.12.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti za iznos od 250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate, kao i u delu koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos za period od dana podnošenja tužbe 19.12.2017. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 58.700,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 12381/19 od 20.11.2019. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijeni su kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudkse prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Po sadržini definisanoj Ustavom Republike Srbije (član 103.) imunitet narodnog poslanika štiti od odgovornosti za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije (materijalnopavni imunitet) i sprečava pritvaranje, kao i vođenje krivičnog ili drugog postupka u kome se može izreći kazna zatvora (procesnopravni imunitet). Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne isključuje pravo Narodne skupštine da uspostavi imunitet. Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite (naknada štete u vezi sa informacijama koje je tuženi izneo u televizijskoj emisiji kao kandidat u okviru predsedničke kampanje) u konkretnom slučaju ne postoji potreba tumačenja odredbi materijalnog prava iz člana 38. stav 6. Zakona o Narodnoj skupštini, jer se ne radi o postupku u kome se može izreći kazna zatvora, niti odgovornosti za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju poslaničke funkcije. Tuženi u reviziji ne ukazuje na postojanje različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 20.04.2017. godine, sa zahtevom za naknadu štete u iznosu od 300.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro=123,6291 dinara), to znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
