Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca Nika Group DOO iz Beograda, čiji je punomoćnik Bogdan Milenković, advokat u ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Edin Preljić, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4169/18 od 04.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 17.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4169/18 od 04.04.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 12142/15 od 13.03.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 43.641,07 evra sa kamatom po stopi ECB od 26.10.2009. godine do 25.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godne do isplate po stopi zakonske zatezne kamate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate; stavom drugim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva za isplatu kamate na dosuđeni iznos od 26.12.2007. godine do 26.10.2009. godine i za isplatu iznosa od 7.905,22 evra, od čega 4.153,53 evra sa kamatom od 22.11.2008. godine, a ostatak sa kamatom od 26.12.2007. godine do isplate; stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 331.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4169/18 od 04.04.2019. godine odbijena je žalba tuženog, potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji tuženog primenom člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04...53/13), koji se primenjuju na osnovu člana 506. stava 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu i ustanovio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stava 2. tačke 9) ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ističe da je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stava 2. tačke 12) ZPP jer obrazloženje sadrži jasne razloge o bitnim činjenicama koji su saglasni međusobno i sadržini izvedenih dokaza. Revizijske navode kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao jer, prema članu 398. ZPP, revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 23.11.2006. godine je između tuženog, kao naručioca radova i opreme, i tužioca, kao izvođača radova, zaključen ugovor o izvođenju enterijerskih radova i opreme restorana, isporuci enterijerske opreme za salu restorana i isporuci i ugradnji tehnološke opreme za kuhinju. Ponuda izvođača radova od 22.11.2006. godine čini sastavni deo ugovora. Vrednost predmetnih radova prema usvojenoj ponudi iznosi 316.179,82 evra. Deo ugovorene cene je plaćen avansno, a ugovoreno je da će ostatak iznosa biti plaćen prema usmenom dogovoru ugovornih strana. Ugovoreno je da će za pojedine radove biti izvedeni konačni obračuni nakon završetka izvođenja radova, a prema stvarno izvedenim količinama. Izvođač radova se obavezao da opremu i radove koji su predmet ovog ugovora proizvede, nabavi, namontira i pusti u rad u roku od 100 kalendarskih dana od dana stupanja na snagu ovog ugovora, uz uslov pravovremenog uvođenja u posao od strane naručioca. Pravovremeno uvođenje u posao podrazumeva da su svi radovi na enterijeru koji prethode radovima opisanim u ponudi završeni pre početka ugradnje opreme.

Tužiocu je omogućen pristup gradilištu i započeo je montažu na objektu u januaru 2008. godine, ali je izvođenje radova prekinuto zbog nespremnosti objekta do aprila 2008. godine. Od aprila do 20.05.2008. godine, kada je objekat bio građevinski spreman za montažu, tužilac je izveo radove iz osnovnog ugovora. Tužilac je izvođenje naknadno ugovorenih radova, po ponudama od 04.06.2008. godine i 26.08.2008. godine, završio 18.09.2008. godine.

Prema nalazu i mišljenju veštaka, imajući u vidu uplate koje je tuženi izvršio, tuženi tužiocu nije isplatio iznos od 43.641,07 evra.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužilac je uveden u posao kada su na objektu završeni prethodni građevinski i zanatski radovi jer je mogao da počne sa izvođenjem radove tek kada drugi izvođači završe. Tužilac je kasnio sa izvođenjem ugovorenih radova jer su prethodni izvođači kasnili sa okončavanjem svojih radova, što nije tužiočeva krivica. Tuženi nije dokazao da tužilac nije izveo radove u ugovorenom kvantitetu i kvalitetu zbog čega nema pravo na umanjenje ugovorne cene.

Nižestepeni sudovi su na osnovu pravilne primene članova 17, 124, 262. stava 1. i 395. ZOO obavezali tuženog da isplati tužiocu iznos od 43.641,07 evra na ime izvedenih, a neisplaćenih radova na opremanju restorana. Tužilac je mogao da počne sa izvođenjem radova tek kada su završeni svi radovi na enterijeru koji po prirodi stvari prethode radovima ugradnje opreme koje je tužilac trebao da izvede. Kako je izvođenje prethodnih radova kasnilo, ni tužilac nije mogao izvesti radove u ugovorenom roku iz čega sledi da nema tužiočeve krivice za kašnjenje u izvođenju ugovorenih radova. Istovremeno, tuženi nije dokazao da izvedeni radovi odstupaju od ugovorenog kvantiteta i kvaliteta. Shodno navedenom, tuženi nema pravo na umanjenje ugovorene cene ni zbog kašnjenja sa izvođenjem radova, ni zbog eventualnog odstupanja od obima ugovorenih radova.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 405. stava 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Primenom člana 161. stava 1. u vezi članova 149. i 150. ZPP, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka jer nije uspeo u tom postupku.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić