Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3482/19 od 19.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka koje, saglasno članu 407. stav 1. ZPP, mogu biti revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je obavljao stomatološke usluge na klinici za stomatologiju Vojno medicinske akademije u periodu od 2009.godine do 2011. godine. Tužilac smatra da mu je tužena tokom lečenja svojim nezakonitim postupanjem prouzrokovala materijalnu i nematerijalnu štete, čiju naknadu u ovoj parnici potražuje. Nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan, te da nema osnova za obavezivanje tužene da tužiocu isplati iznose koje svojim tužbenim zahtevom potražuje, u smislu odredbe člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer nije utvrđeno da su postojali propusti u radu, kako lekara koji su lečili tužioca, tako ni službenika koji su obavljali administrativne poslove u vezi sa lečenjem tužioca na VMA. Iz nalaza komisije veštaka, koji je izrađen na osnovu postojeće medicinske dokumentacije, ocenili su da prilikom stomatološkog lečenja tužioca na VMA nije bilo propusta u radu lekara tužene. Nepravilnost u radu tužene prilikom izdavanja računa za stomatološko-protetički rad, kao i obračuna i merenja radova sa zlatom tužilac nije dokazao, kao što nije dokazao ni postojanje putnih troškova čiju naknadu potražuje, kao i naknadu „sudskih troškova“, s obzirom da nema osnova po kojem bi oni pali na teret tužene. Takođe, utvrdili su da je tužilac osiguranik Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i da nema pravo na refundaciju iznosa na stomatološke usluge koje je obavio na VMA, s obzirom da se ugovor o pružanju i finansiranju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za 2009. godinu, koji su zaključili Republički fond za zdravstveno osiguranje i Vojno medicinska akademija i koji se primenjuje od 27.01.2009. godine, ne odnosi na stomatološke usluge koje se pružaju na VMA.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a na osnovu utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan i da ne postoji odgovornost tužene za nastalu štetu tužiocu, jer ne postoji uzročno-posledična veza između radnji organa tužene i štete koju je pretrpeo tužilac.

Odredbom člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Odredbom člana 231. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako sud na osnovu izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice primeniće pravilo o teretu dokazivanja (stav 1.). Stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarenje prava, ako zakonom nije drugačije propisano (stav 2.).

Prema navedenoj odredbi člana 172. stav 1. ZOO, pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija i za odgovornost pravnog lica po ovom osnovu potrebno je da je šteta nastala zbog nezakonitog ili nepravilnog rada njegovih organa. Lečenje tužioca na Vojno medicinskoj ustanovi od strane lekara obavljeno je u svemu prema pravilima stomatološke struke i nije utvrđeno da je bilo propusta u radu lekara koji su tužioca lečili. Navedeno proizlazi i iz nalaza i mišljenja Komisije sudskih veštaka Stomatološkog fakulteta u Beogradu. Takođe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je stav nižestepenih sudova da tužilac nije dokazao da je zbog nezakonitog i nepravilnog rada službenika koji su obavljali administrativne poslove u vezi sa lečenjem, pretrpeo štetu, odnosno da postoji uzročno-posledična veza između njihovih radnji i štete za koju tvrdi da je pretrpeo, a s obzirom da je teret dokazivanja ovih činjenica bio na tužiocu, u smislu člana 231. ZOO.

Suprotno navodima revizije, tužilac u toku postupka nije dokazao da je postupanje organa tužene prilikom lečenja tužioca, odnosno prilikom vođenja administrativnih poslova, suprotno bilo kojoj zakonskoj normi, niti u čemu se sastoji nezakonito i protivpravno postupanje organa tužene, koje bi bilo u uzročno posledičnoj vezi sa nastalom štetom za tužioca.

Nisu osnovani ni navodi revizije tužioca kojima se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Imajući u vidu da po reviziji nije uspeo, odbijen zahtev tužioca i za naknadu revizijskih troškova primenom odredbe člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić