.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 471/2021
25.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić- Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Somboru, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 373/19 od 29.08.2019. godine, u sednici veća održanoj 25.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 373/19 od 29.08.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 373/19 od 29.08.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru Prr 298/18 od 09.01.2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do isplate, a odbijen je deo tužbenog zahteva preko dosuđenog, pa do traženog iznosa od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom (st.1, 2. i 3.). Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate (stav 4. izreke).
Presudom Višeg sud u Somboru Gžrr 373/19 od 29.08.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18) propisano je da revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, koji je otvoren rešenjem Privrednog suda u Somboru St 45/2010 i još nije okončan. Rešavajući po prigovoru tužioca radi ubrzanja postupka Privredni sud u Somboru je pravnosnažnim rešenjima usvojio prigovor i utvrdio da je povređeno pravo tužioca na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku St 45/2010. O pravu tužioca na novčano obeštećenje i visini obeštećenja sudovi su odlučili primenom čl. 22., 26. i 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosudivši mu novčano obeštećenje u iznosu od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, dok je u preostalom delu - za iznos od još 2.600 evra u dinarskoj protivvrednosti, tužbeni zahtev tužioca odbijen kao previsoko postavljen. U reviziji tužilac ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje. Međutim, u presudi koja je priložena uz reviziju nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je konkretna, tako da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju, prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. i čl. 468. st.1. i čl. 479. st. 6. ZPP u vezi člana 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Tužba u ovoj parnici podneta je 29.08.2018. godine.
Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1.), i da revizija nije dozvoljena (stav 3.).
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku revizija nije dozvoljena, jer se radi o sporu male vrednosti, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u drugom stavu izreke, primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić-Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
