.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4718/2020
09.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca UDRUŽENJE OSIGURAVAČA SRBIJE, Garantni fond Beograd iz Novog Beograda, čiji je punomoćnik Gordana Golubović advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., Republika ..., čiji je punomoćnik Olga Turčinović Makević, advokat iz ..., radi regesa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 4191/20 od 11.06.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 09.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE rešenje Višeg suda u Beogradu Gž 4191/20 od 11.06.2020. godine i predmet vraća Višem sudu u Beogradu na ponovni postupak.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18510/19 od 08.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime regresa isplati iznos od 24.658,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.01.2004. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 87.000,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 4191/20 od 11.06.2020. godine, odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18510/19 od 08.10.2019. godine, kao neblagovremena.
Protiv drugostepenenog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.
Ispitujući pobijano rešenje, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 420. stav 3.i 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.
Prvostepena presuda sadrži pravnu pouku o pravnom leku da je dozvoljena žalba Višem sudu u Beogradu, u roku od 15 dana od dana prijema iste. Tužilac je u tom roku izjavio žalbu.
Viši sud u Beogradu je pobijanim rešenjem odbacio tužiočevu žalbu kao neblagovremenu, sa obrazloženjem da je tužilac prvostepenu presudu primio dana 18.11.2019. godine i da je žalbu izjavio dana 03.12.2019. godine. Kako se u konkretnom slučaju radi o postupku u sporu male vrednosti, u kojem je zakonom predviđen rok za žalbu od 8 dana, to je žalba tužioca neblagovremena, bez obzira što je u pouci o pravnom leku pogrešno označen rok za žalbu od 15 dana, jer se radi o imperativnim rokovima koji se ne mogu menjati davanjem pogrešne pravne pouke.
Ovakvo stanovište drugostepenog suda nije pravilno.
U svakom konkretnom slučaju kada postoji pravo stranke na podnošenje žalbe, sud je dužan da o tom pravu stranaka da zakonitu, pravilnu i potpunu pouku, koja neće ostavljati bilo kakve dileme da li postoji pravo na žalbu i koji su rokovi za njeno podnošenje. Međutim, u slučaju kada sud stranci da pogrešnu pouku o dužini žalbenog roka, kao što je to slučaj u ovom predmetu, mora da se prihvati onaj rok koji je za stranku povoljniji, bez obzira na to da li se radi o stranci koja je vična pravu ili ne, jer zbog grešaka suda stranka ne bi smela da trpi štetne posledice. O tome da rizik bilo koje greške koju je počinio sud mora da snosi država i da se propusti ne smeju ispravljati na štetu pojedinaca izjasnio se i Evropski sud za ljudska prava u presudi Radshikov protiv Rusije od 24.05.2007.godine ( stav 50.presude,predstavka broj 65582/01).
Pri tom je Vrhovni kasacioni sud imao u vidu da odredba procesnog zakona koja reguliše rok za žalbu ima imperativni karakter. Međutim, kada je reč o primeni procesnih pravila, važi opšti princip da su sudovi obavezni da primene pravila postupka, izbegavajući preterani formalizam. Zapravo, pravo na pristup sudu, odnosno pravo na pristup sudu pravnog leka je ugroženo kada pravila prestaju da služe ciljevima pravne sigurnosti. Upravo u procesnoj situaciji kada prvostepeni sud napravi grešku u smislu davanja pogrešne pouke u kom roku se može izjaviti žalba, a zatim se drugostepeni sud prilikom odlučivanja striktno drži imperativne zakonske odredbe na štetu stranke koja je postupila u skladu sa datom poukom o pravnom leku, predstavlja očigledno jedan vid preteranog formalizma.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 415. stav 1. ZPP ukinuo drugostepeno rešenje i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak.
Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
