Protiv rešenja o troškovima postupka koje je sadržano u stavu drugom izreke drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka primenom člana 408. u vezi sa članom 420. („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu da u korist tužioca izvrši uplatu pripadajućih doprinosa. Međutim, iako je tužilac u celini uspeo u parnici, njegov zahtev za naknadu troškova postupka nije usvojen već je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, sa obrazloženjem da je tužilac mogao da uplatu doprinosa potražuje u postupku u kome je potraživao i uplatu razlike naknade za vreme nezaposlenosti.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio odluku o troškovima postupka, prihvatajući razloge prvostepenog suda u celini.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešan stav nižestepenih sudova u pogledu prava tužioca na naknadu troškova postupka.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod parnice, nižestepeni sudovi su pogrešno odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi moraju da se rukovode jeste uspeh parničnih stranaka u sporu. Izuzetak su troškovi postupka u vezi sa porodičnim odnosima gde sud odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti. U konkretnom slučaju, tužena prilikom isplate novčane naknade nije izvršila isplatu pripadajućih doprinosa zbog čega tužilac ima pravo da tužbom potražuje njihovu isplatu. Osim toga, tužena je osporila tužbeni zahtev tužioca tokom postupka, u kom smislu tužiocu, koji je uspeo u sporu, pripada pravo na naknadu troškova koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stav 2. u vezi sa članom 420. ZPP-a ukinuo odluku o troškovima postupka i predmet u ukinutom delu vratio na ponovno odlučivanje.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić