U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilja AA i BB rođene ..., obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mirjana Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marinel Vojna, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3685/19 od 25.07.2019. godine, u sednici održanoj dana 03.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3685/19 od 25.07.2019. godine u preinačujućem delu.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3685/19 od 25.07.2019. godine u potvrđujućem delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P br.2456/18 od 06.02.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilja, pa je utvrđeno da je apsolutno ništav ugovor o zameni od 28.09.2012. godine overen kod Osnovnog suda u Vršcu pod Ov3 br. ../2013, dana 30.01.2013. godine u odnosu na parcelu br. .., zemljište pod zgradom od 65 m2, sa porodičnom stambenom zgradom u ul. ... br. .., zemljište pod zgradom od 21 m2 i zemljište uz zgradu od 9m2, upisanih u LN br. .. KO ..., pa je naloženo Službi za katastar nepokretnosti Opštine Vršac da uspostavi pređašnje stanje koje je važilo pre zaključenja navedenog sudski overenog ugovora. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja u delu kojim su tražile da se utvrdi da je isti sudski overen ugovor o zameni apsolutno ništav u odnosu na parcelu br. .. zemljište pod zgradom od 47 m2 sa porodičnom stambenom zgradom u ulici ... br... i zemljište uz zgradu od 93 m2, upisano u LN br. .. KO ... . Stavom trećim izreke, tuženi su obavezani da tužiljama na ime naknade troškova postupka isplate iznos od 165.918,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3685/19 od 25.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i navedena prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom izreke. Stavom prvim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da se utvrdi da je ugovor o zameni od 28.09.2012. godine overen kod Osnovnog suda u Vršcu pod Ov3 br. ../13 dana 30.01.2013. godine, apsolutno ništav u odnosu na parcelu br. .. sa opisanim nepokretnostima, kao i da se naloži Službi za katastar nepokretnosti Opštine Vršac da uspostavi pređašnje stanje koje je važilo do zaključenja navednog sudski overenog ugovora. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što su tužilje obavezane da tuženom VV na ime naknade troškova postupka isplate iznos od 163.150,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.02.2019. godine do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena u preinačujućem delu pobijane drugostepene presude na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali da nije dozvoljena u potvrđujućem delu na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 02.10.2015. godine sa označenom vrednosti predmeta spora na iznos od 600.000,00 dinara. Kako je noveliranom odredbom člana 403. stav 3. ZPP ( Zakonom o izmenama i dopunama ZPP koje su stupile na snagu 31.05.2014. godine) što znači pre podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari, propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra, to je očigledno da označena vrednost predmeta spora ne doseže ovaj novčani iznos; zbog čega izjavljena revizija u potvrđujućem delu drugostepene presude nije dozvoljena.

Iz tog razloga je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke ove odluke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u preinačujućem delu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana. Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilje se u reviziji paušalno pozivaju na sve razloge iz člana 407. ZPP, pa time i na povredu bitnih povreda odredaba parničnog postupka, ali revizijski navodi ne sadrže konkretizaciju učinjenih povreda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ovde tuženi GG kao zajmodavac, zaključio je sa tužiljom AA kao zajmoprimcem, 20.12.1995. godine ugovor o zajmu iznosa od 60.000,00 dinara, uz obavezu zajmoprimca da plati kamatu na primljeni iznos od 120% godišnje, tako da ukupan dug po osnovu zajma iznosi 78.000,00 dinara, koji iznos je trebao da plati do 20.03.1996. godine. Istim je dogovoreno obezbeđenje u vidu hipoteke na zajmoprimčevoj nepokretnoj imovini koja se sastoji od parcele .. izgrađeno građevinsko zemljište površine od 2 ara i 35 m2 i stambene zgrade sagrađene na toj parceli u ulici ... broj .. . Tužilja BB, sada BB1 je overila založnu izjavu 25.12.1995. godine, kojom se saglasila da se na opisanoj nepokretnosti na ime primljenog zajma u iznosu od 78.000,00 dinara upiše hipoteka u korist tuženog GG. Postojala je i priznanica od neutvrđenog datuma iz 1995. godine koja je glasila na tužilju AA o prijemu zajma od 18.200 nemačkih maraka i da je isplata tog iznosa izvršena na ruke njenom suprugu. Ugovoreni zajam, osim nešto više od 1.000 nemačkih maraka mu tužilja AA nije vratila. Dana 21.06.1996. godine, tužilje (suvlasnice sa po ½ delova) kao prodavci i tuženi GG kao kupac, zaključili su ugovor o kupoprodaji kojim su mu prodali svoje pravo svojine i poseda na nepokretnostima parceli br. .. izgrađeno građevinsko zemljište površine od 140 m2, na kojoj je stambena zgrada u ulici ... broj .. i parcelu br. .. izgrađeno građevinsko zemljište površine od 95 m2, na kojoj je stambena zgrada u ul. ... br. .. za kupoprodajnu cenu od 78.000,00 dinara i ovlastile kupca da svoje pravo svojine na opisanim nepokretnostima može upisati u javnu knjigu bez njihovog daljeg odobrenja. Potpisi ugovorača overeni su kod Opštinskog suda u Vršcu pod Ov br. ../96, dana 21.06.1996. godine, a potom je plaćen porez na promet nepokretnosti. Na osnovu ovog kupoprodajnog ugovora izvršena je uknjižba prava svojine na navedenim nekretninama u korist tuženog GG. On i tužilja BB su 25.06.1996. godine zaključili pismeni sporazum kojim su utvrdili da je cena predmetnih nekretnina 70.000 DEM ispod koje ih on kao novi vlasnik ne može prodati u roku od mesec dana od dana zaključenja sporazuma, a po isteku tog roka može. Tuženi GG se obavezao da će tužilji BB isplatiti ostatak od kupoprodajne cene dobijene prodajom navedenih nekretnina, a nakon obračuna glavnog duga kamate i svih dospelih troškova. Po tužbi tužilja za poništaj sudski overenog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog 21.06.1996. godine, u kom postupku je tuženi podneo protivtužbu radi predaje u posed i svojinu navedenih nepokretnosti, Okružni sud u Pančevu je presudom Gž 203/4 od 10.02.2004. godine, potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog za predaju u posed stambene zgrade sagrađene na parceli .. u ul. ..., a ukinuo je u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilja za poništaj navedenog sudski overenog kupoprodajnog ugovora, kao i u delu kojim je odbijen protivtužbeni zahtev tuženog za predaju u posed i svojinu stambene zgrade izgrađene na parceli broj .., pa je predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Tuženom GG su bile hitno potrebne pare, zbog čega je od tužilja zatražio da mu isplate 10.000 evra na ime „otkupa“ navedene nepokretnosti što one nisu učinile. On je potom stupio u kontakt sa tuženim VV koga je poznavao od ranije i ponudio mu na prodaju obe kuće, informišući ga da nema neposrednu državinu istih zato što u njima žive stanari, odnosno tužilje i njihove porodice, ali da je u pogledu vlasništva sve u redu jer je u javnim knjigama upisan kao njihov vlasnik, u šta se ovaj uverio uvidom u katastar nepokretnosti. Nakon toga su ovde tuženi zaključili sporni ugovor o zameni od 28.09.2012. godine koji su sudski overili 30.01.2013. godine kod Osnovnog suda u Vršcu pod Ov3 br. ../13. Ovim ugovorom su izvršili zamenu i to tuženi VV putničkog vozila marke Folksvagen ... označenih registracionih oznaka na kojima je isključivi vlasnik, za navedene nekretnine tuženog GG upisane u LN br. .. KO ... stečene po osnovu kupoprodaje. Istim ugovorom ugovarači su predvideli da VV doplati GG iznos od još 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, što je ovaj potvrdio potpisivanjem ugovora i izdao mu tzv. klauzulu intabulandi za upis u javne knjige, pa je tuženi VV upisan kao vlasnik predmetnih nepokretnosti. Posle zaključenja navedenog ugovora o zameni, Osnovni sud u Vršcu je pravnosnažnom presudom P br.173/14 od 27.08.2014. godine, delimično usvojio nepresuđeni deo tužbenog zahteva tužilja i poništio kao nezakonit sudski overeni ugovor o kupoprodaji od 21.06.1996. godine, nepokretnosti – kat. parcele broj .. izgrađeno građevinsko zemljište sa stambenom zgradom u ulici ... br. .., sa nalogom za uspostavu pređašnjeg stanja u javnim knjigama koje je važilo pre zaključenja ovog ugovora. Odbio je deo tužbenog zahteva za poništaj istog ugovora u delu koji se odnosi na parcelu broj .. izgrađeno građevinsko zemljište sa stambenom zgradom u ulici ... br. .., sada upisane u LN br. .. KO ..., kao i protivtužbeni zahtev za predaju u isključivi posed i svojinu ove parcele. Parnične stranke se na ovu presudu nisu žalile, izuzev na odluku o troškovima postupka. Sve ovo vreme, tužilja BB sa suprugom i detetom koristi staru kuću, dok novu kuću koriste njena majka AA sa suprugom i sinom. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka utvrđeno je da vrednost svih nepokretnosti datih u zamenu na dan zaključenja ugovora o zameni iznosi ukupno 4.675.774,70 dinara, što odgovara protivvrednosti od 40.647 evra, od čega vrednost kuća bez zemljišta (pošto nije izvršena konverzija zemljišta) iznosi 33.000 evra, a tržišna vrednost putničkog vozila datog u zamenu 2.272,83 evra.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da je sudski overeni ugovor o zameni od 28.09.2012. godine apsolutno ništav u odnosu na parcelu broj .. zemljište pod zgradom opisane sadržine obzirom na to što je tuženi GG ovim ugovorom raspolagao sa ovom kat. parcelom na kojoj nije bio vlasnik, budući da je pravnosnažnom presudom P br.173/14 od 27.08.2014. godine, utvrđeno da je kupoprodajni ugovor od 21.06.1996. godine (a po osnovu kojeg je on postao njen vlasnik) ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo vezano za ovu kat.parcelu.

Tužbeni zahtev za ništavost istog ugovora o zameni u delu koji se odnosi na parcelu br. .. zemljište pod zgradom sa porodičnom stambenom zgradom u ulici ... broj .., je odbio, zaključivši da je ugovor o zameni u ovom delu pravno valjan i da ne postoje razlozi za njegovu ništavost u smislu člana 103. ZOO, s obzirom na to da ugovor o kupoprodaji u odnosu na ovu nepokretnost nije poništen, a da je tuženi GG bio upisan u javnim knjigama kao vlasnik ove nepokretnosti koju je stekao na osnovu člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnim odnosima, a na osnovu kojeg je njegovo pravo svojine na ovoj nepokretnosti upisano u javne knjige na osnovu člana 33. istog zakona, imajući pritom u vidu da nije bilo upisa zabrane raspolaganja. Prilikom donošenja odluke je cenio činjenicu da su predmetne nekretnine prodate po višestruko nižoj ceni, ali je zaključio da su tuženi dogovor o vrednosti zamenjenih stvari postigli neposrednom pogodbom, te da zato ta činjenica u nesrazmeri cena ne ukazuje na to da se ugovorne strane pri zaključenju ugovora nisu pridržavale načela savesnosti i poštenja, pogotovo što tužilje na kojima je bio teret dokazivanja na osnovu člana 231. ZPP, nisu pružile dokaze o tome.

Drugostepeni sud je pobijanom odlukom preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu tužbenog zahteva i odbio ga, zauzevši stanovište da okolnost što je naknadno, pravnosnažnom presudom utvrđena delimična ništavosti kupoprodajnog ugovora o prometu navedene nepokretnosti - parcele br. .. sa stambenom zgradom u ulici ... broj .., da to ne predstavlja razlog za ništavost osporenog kasnije zaključenog ugovora o zameni. Smatra da pobijani ugovor o zameni nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, pa nisu ispunjeni uslovi za njegovu ništavost u smislu člana 103. ZOO, obzirom da se ugovorom o razmeni na osnovu člana 552. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), svaki ugovarač obavezuje prema svom saugovaraču da na njega prenese svojinu neke stvari i da mu u tu svrhu istu preda, pri čemu predmet razmene mogu biti i druga prenosiva prava. Kako je sporni ugovor o zameni, zaključen i sudski overen u zakonom propisanoj formi i sadrži sve neophodne elemente ugovora o prodaji na osnovu članova 458-466 ZOO, a u smislu člana 553. istog zakona, a predmet ugovora je moguć, dopušten i određen, zaključio je da ovaj ugovor proizvodi pravno dejstvo. Takođe je ocenio da je ugovor o zameni imao dopušten osnov u smislu člana 51. ZOO, imajući u vidu da je prema utvrđenom činjeničnom stanju stvarna volja tuženih kao ugovorača bila da prenesu svojinu na predmetima ugovora uz doplatu iznosa, od 5.000 evra, zaključivši da bi navodi kojima se osporava savesnost tuženog VV kao kupca i pretpostavljenog vlasnika stvari bili od uticaja za ocenu jačeg prava na svojinu i državinu stvari što može biti predmet utvrđenja u drugom parnčnom postupku, ali da ne utiče na ocenu punovažnosti ugovora o zameni.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana odluka zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava, prihvatajući izloženo pravno stanovište drugostepenog suda, osim u pogledu ocene pravnog dejstva pravnosnažne presude P 173/14 od 27.08.2014. godine. Kako je ovom presudom (koja je izvedena kao dokaz i nalazi se u spisima) poništen navedeni sudski overeni kupoprodajni ugovor u delu koji se odnosi na katastarsku parcelu broj .. i kuću u ulici ... broj .. (a nije utvrđena ništavost tog ugovora), to posledice pravnog dejstva ove presude nastupaju tek posle njene pravnosnažnosti i deluju za ubuduće (ex nunc) a ne retroaktivno (ex tunc). Sledom toga, ovaj sud nalazi da je pravno dejstvo navedene sudske odluke nastupilo tek nakon njene pravnosnažnosti, zbog čega poništaj kupoprodajnog ugovora ne stvara konsekvence za punovažnost zaključenog ugovora o zameni između tuženih od 28.09.2012. godine (sudski overenog 30.01.2013. godine).

Nisu osnovani revizijski navodi tužilja da je pobijana odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava jer činjenica da je tuženi VV bio upoznat sa postojanjem spora oko predaje u posed navedene nepokretnosti, sama po sebi ne ukazuje na postojanje nedopuštene pobude iz člana 53. stav 2. ZOO da bi ugovor o zameni (u pobijanom delu) bio ništav, odnosno nepostojeći, niti da je motiv drugog ugovorača GG za zaključenje osporenog ugovora o zameni zabranjen sa pozicije pravnih i moralnih normi, u smislu člana 51. stav 2. ZOO i da je pritom on – VV imao svest o tom zabranjenom motivu. Pogotovo kada se ima u vidu načelo pouzdanja upisa u javne knjige. Stranke prilikom stupanja u ugovorne odnose, pa i kod teretnih ugovora, kao u konkretnom slučaju, mogu imati različite pobude, zbog čega ovaj sud prihvata izloženu pravnu argumentaciju prvostepenog i drugostepenog suda u pogledu pravnog zaključka o nepostojanju nedopuštene pobude zbog nesrazmere u vrednosti zamenjene imovine.

Pravilno je odlučeno i troškovima postupka na osnovu članova 153. stav 1, 154. stav 2, 163. st.1. i 2. i 165. stav 2. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, ove presude na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić