.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4736/2019
29.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Marija Joksović advokat iz ..., protiv tužene BB banke A.D. iz ..., koju zastupa punomoćnik Nemanja Aleksić advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž br 591/19 od 28.06.2019. godine, u sednici veća održanoj 29.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž br 591/19 od 28.06.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž br 591/19 od 28.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P broj 357/2018 od 27.11.2018. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno je da je ništava ugovorena odredba člana 9. Ugovora o kreditu za adaptaciju stambenog objekta broj .. od 21.08.2007. godine što je tužena dužna trpeti i priznati pa je obavezana tužena da tužilji isplati iznos od 112,34 evra sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.10.2018. godine pa do isplate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i iznos od 63,72 evra na ime obračunate kamate, kao i na ime troškova parničnog postupka iznos od 95.860,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate. Odbijen je tužbeni zahtev u delu potraživane zakonske zatezne kamate obračunate na iznos od 63,72 evra počev od 03.10.2018. godine pa do isplate.
Viši sud u Somboru je presudom Gž 591/19 od 28.06.2019. godine žalbu tužene delimično usvojio, presudu Osnovnog suda u Somboru P broj 357/2018 od 27.11.2018. godine preinačio u delu odluke o troškovima postupka tako što je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova postupka preko iznosa od 64.860,00 dinara do dosuđenog iznosa od 95.860,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na tu razliku od izvršnosti do isplate, dok je u preostalom pobijanom usvajajućem a nepreinačenom delu odluke o glavnoj stvari prvostepenu presudu potvrdio, a žalbu tužene odbio. Zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka je odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju sa pozivom na član 404. stav 1. ZPP zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa niti za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite kao i način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Tužena se u reviziji poziva na sudske odluke, međutim radi se uglavnom o odlukama nižestepenih sudova koje ne mogu da budu izraz ustaljene sudske prakse zbog čega nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o usvajanju zahteva tužilje u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava iz članova 12, 15, i 1065. Zakona o obligacionim odnosima. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova odgovaraju i usklađene su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni ovih zakonskih odredbi tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, odnosno u skladu su sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda zauzetim na sednici Građanskog odeljenja od 22.05.2018. godine zbog čega ne postoji potreba za odlučivanjem o reviziji tužene u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je sudu 14.02.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 112,34 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora od 112,34 evra ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
