Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca Philip Moris Operations, a.d. Niš, čiji je punomoćnik Nebojša Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz sela ..., opština ..., čiji punomoćnici su Petar Rakočević i Gordana Rakočević, advokati iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3104/2020 od 27.04.2021. godine, u sednici održanoj dana 05.07.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 3104/2020 od 27.04.2021. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 2886/2012 od 21.11.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ugovor broj .. od 15.11.2001. godine raskinut, dok je tužba u delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi da je Ugovor o regulisanju međusobnih obaveza i potraživanja od 30.04.2004. godine raskinut, odbačena. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio da mu tuženi po osnovu neispunjenja ugovornih obaveza preuzetih ugovorima broj .. od 28.02.2004. godine, broj .. od 29.06.2001. godine i broj .. od 15.11.2001. godine, vrati preuzetu mehanizaciju navedenu u ovom stavu, kao i da tužiocu na ime duga po osnovu ugovora o regulisanju međusobnih obaveza i potraživanja od 30.04.2004. godine plati iznos od 61.127,75 dinara sa kamatom od 31.04.2005. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za preuzetu mehanizaciju plati iznos od 5.135,26 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i iznos od 61.172,75 dinara sa kamatom od 01.01.2007. godine pa do isplate, dok je zahtev za kamatu na dosuđeni dinarski novčani iznos za period od 23.04.2005. godine, do 01.01.2007. godine, odbijen. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Dopunskom presudom Osnovnog suda u Nišu P 2886/2012 od 01.08.2017. godine, obavezan je tuženi da tužiocu plati kamatu na iznos od 5.135,26 evra, počev od 23.04.2005. godine.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3104/2020 od 27.04.2021. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Nišu P 2886/2012 od 21.11.2016. godine u stavu prvom u delu kojim je odbijen deo tužbenog zahteva tužioca da se prema tuženom utvrdi da je ugovor broj .. od 15.11.2001. godine raskinut; u stavu trećem u delu kojim je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade za preuzetu mehanizaciju plati iznos od 5.135,26 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate; u stavu četvrtom i dopunska presuda P 2886/2012 od 01.08.2017. godine i presuđeno: usvaja se tužbeni zahtev tužioca i utvrđuje da je prema tuženom raskinut ugovor broj .. od 15.11.2001. godine (stav 1). Obavezan je tuženi da tužiocu plati i to: na ime naknade za preuzetu mehanizaciju iznos od 484.238,58 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.06.2018. godine, kao dana veštačenja, pa do konačne isplate, dok je preko ovom presudom dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 5.135,26 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate sa kamatom počev od 23.04.2005. godine, tužbeni zahtev odbijen (stav 2). Obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 361.390,00 dinara, dok je odbijen zahtev tužioca za uvećanje troškova za 20% na ime PDV-a.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Odlučujući o reviziji tuženog na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

U toku postupka pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev za vraćanje preuzete mehanizacije po ugovorima od 28.02.2004. godine, 29.06.2001. godine i 15.11.2001. godine, dok je obavezan tuženi da tužiocu na ime duga po ugovoru o regulisanju međusobnih obaveza i potraživanja sa aneksom plati iznos od 61.127,75 dinara sa kamatom.

Prema činjeničnom stanju, utvrđenom pred drugostepenim sudom pred kojim je otvorena rasprava u smislu člana 383. stav 3. i 4. Zakona o parničnom postupku, utvrđeno je da su parnične stranke zaključile Ugovor o dugoročnom kreditiranju proizvodnje duvana tipa „Virdžinija“ i isporuci duvana broj .. od 15.11.2001. godine, kojim su ugovorili da tužilac uloži sredstva i kreditira poljoprivrednu proizvodnju sirovog duvana tipa „Virdžinija“, a da tuženi, kao korisnik kredita, proizvede ugovorenu količinu duvana i istu isporuči davaocu kredita po važećim cenama i uslovima koji će biti regulisani jednogodišnjim ugovorima. Tužilac, kao davalac kredita, obavezao se da korisniku kredita obezbedi i isporuči sušilicu za duvan „SD MČA“ – 48 uz obavezu, da u narednih 10 godina počev od 2001. godine proizvede odgovarajuću količinu duvana i da na ime otplate sušare davaocu kredita svake godine isporuči duvan u količini od 380 kg na bazi cene druge klase duvana tipa „Virdžinija“ za berbu 1999. godine. Ovom ugovoru prethodila su dva ugovora koja su zaključena 29.06.2001. godine, svaki na po tri godine i to Ugovor broj .. kojim se tuženi kao proizvođač duvana obavezao da na ime isporučenog sistema za navodnjavanje Fi-70 davaocu kredita isporučuje 227 kg duvana tipa „Virdžinija“ druge klase i Ugovor broj .. kojim se tuženi obavezao da na ime otplate za isporučenu drvorednu sadilicu za duvan godišnje preda 116 kg duvana. Ugovorima je predviđeno da primljena mehanizacija nakon otplate postaje vlasništvo proizvođača duvana, a da će u slučaju neispunjenja ugovornih obaveza ugovori biti raskinuti uz obavezu proizvođača duvana da izmiri sve dospele obaveze. Aneksom ugovora o dugoročnom kreditiranju od 26.11.2003. godine, stranke su se sporazumele u vezi sa izmirenjem dospelih a neizmirenih rata u 2003. godini. Takođe su 30.04.2004. godine, zaključile Ugovor o regulisanju međusobnih obaveza i potraživanja broj .. i ovim ugovorom regulisale međusobne obaveze i potraživanja proistekle po osnovu svih ugovora o proizvodnji i isporuci sirovog duvana zaključenih sve do 31.12.2003. godine, uključujući i reprogramirane obaveze koje dospevaju u toku 2004. godine. Konstatovali su da neizmirene obaveze proizvođača iznose 122.582,75 dinara, da je proizvođač dužan da ih izmiri najkasnije do 31.12.2006. godine, a ako to ne učini davalac kredita će naplatiti zakonsku zateznu kamatu počev od 01.01.2007. godine do dana isplate. Aneksom broj 1 ovog ugovora od 26.05.2004. godine izmenjen je član 2. ugovora tako da je iznos od 122.582,75 dinara zamenjen iznosom od 61.127,75 dinara, dok je u preostalom delu osnovni ugovor ostao nepromenjen. Tuženi je protiv ovde tužioca vodio parnicu zbog izgubljene dobiti u 2004. i 2005. godini i pravnosnažnim presudama ostvario pravo na potpunu naknadu štete na ime izgubljenih prinosa za navedene godine, jer je utvrđeno da je do štete došlo krivicom pravnog prethodnika ovde tužioca. Obaveštenjem od 26.04.2005. godine, tužilac je obavestio tuženog da je njihova poslovna saradnja završena jer je tuženi pokrenuo postupak za naknadu štete, te da se iz tih razloga može smatrati da su svi ugovori koji su do tada zaključeni raskinuti. Među parničnim strankama od 2006. godine nije nastavljena saradnja niti su zaključivani jednogodišnji ugovori o sadnji duvana. Mehanizaciju koju je dobio po osnovu zaključenih ugovora tuženi je zbog proteka vremena i amortizacije u 2014. godini prodao kao staro gvožđe. Obaveza tuženog u 2004/2005 godini za isporučenu mehanizaciju iznosi 4.098,16 evra što u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan veštačenja (15.06.2018. godine) iznosi 484.238,58 dinara.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, drugostepeni sud je zaključio da je osnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je raskinut ugovor o dugoročnoj poslovnoj saradnji od 15.11.2001. godine (dugoročni ugovor sa važenjem od 10 godina). Ovo sa razloga što je tužilac jednostranom izjavom od 26.04.2005. godine raskinuo ugovor o dugoročnoj saradnji. Međutim, kako je tuženi po pravnosnažnim presudama ostvario pravo na potpunu naknadu na ime izgubljenih prinosa duvana za 2004. godinu i 2005. godinu, dužan je da tužiocu isplati obaveze koje su dospele u navedenim godinama do raskida ugovora, u visini utvrđenoj nalazom veštaka, pa je primenom odredaba člana 126., člana 132. i 138. ZOO obavezao tuženog na ispunjenje dospelih obaveza.

Osnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud propustio da ceni sadržinu i pravnu prirodu ugovora čiji se raskid traži i pravnu prirodu obaveštenja od 26.04.2005. godine, na koji način je pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 1. u vezi člana 8 ZPP.

Odredbom člana 126 ZOO propisano je da kada ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora, dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu a poverilac da zahteva njeno ispunjenje (stav 1). Ali, ako poverilac želi raskinuti ugovor, mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje (stav 2). Ako dužnik ne ispuni obavezu u naknadnom roku, nastupaju iste posledice kao i u slučaju kad je rok bitni sastojak ugovora (stav 3)

Odredba člana 132. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (dejstvo raskida) propisano je da su raskidom ugovora obe strane oslobođene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne štete.

Drugostepeni sud je kao razlog za raskid ugovora broj .. od 15.11.2001. godine naveo da je tužilac obavestio tuženog da među njima prestaje do tada ugovorena saradnja, te da je tužilac jednostranom izjavom volje raskinuo ugovor o dugoročnoj saradnji. Obaveštenje od 26.04.2005. godine tužilac je uputio tuženom jer je tuženi pokrenuo postupak za naknadu štete. Međutim, izostala je ocena pravne prirode ovog obaveštenja i da li pokretanje i vođenje spora zbog povrede obaveza iz jednogodišnjih ugovora o poslovnoj saradnji predstavlja zakonom osnovan razlog za jednostrani raskid ugovora i prestanak buduće saradnje, a što je revizijski sud ukazao u presudi od 05.03.2020. godine i da li su u vreme podnošenja tužbe postojali razlozi za raskid ovog ugovora. Naime, predmetni ugovor od 15.11.2001. godine je ugovor sa dugim vremenskim rokom gde se stranke pojavljuju uzajamno i kao poverilac i kao dužnik iz jednog trajnog ugovornog odnosa, pa je ocenjujući uslove za raskid ugovora kada rok izvršenja nije fiksni trebalo kroz analizu sadržaja ugovora i odredaba člana 126- 129 ZOO, oceniti ispunjenost uslova za raskid ugovora.

Tuženi je po ugovoru o dugoročnoj saradnji broj .. od 15.11.2001. godine, preuzeo od tužioca sušilicu za duvan „SD MČA“ – 48, dok je po ugovorima zaključenim na tri godine broj .. i .., koji su istekli pre podnošenja tužbe, preuzeo sistem za navodnjavanje Fi-70 i dvorednu sadilicu. Stoga je bilo potrebno razdvojiti ispitivanje obima ispunjenja ugovornih obaveza po ugovoru o dugoročnoj saradnji i kratkoročnih ugovora i utvrditi šta je od obaveza po svakom od ugovora tuženi izvršio, kao i zašto tužilac prilikom slanja obaveštenja u aprilu 2005. godine nije tražio mehanizaciju koju je predao po ugovoru o dugoročnoj saradnji imajući u vidu odredbe člana 11. i 12. navedenog ugovora.

Pored toga, Ugovor o regulisanju međusobnih obaveza i potraživanja br .. od 30.04.2004. godine se odnosi na regulisanje međusobnih obaveza i potraživanja proisteklih po osnovu svih ugovora o proizvodnji i isporuci duvana zaključno do 31.12.2003. godine, uključujući i reprogramirane obaveze koje dospevaju u toku 2004. godine, pa je pri izjavi tužioca da je po ugovoru o reprogramu imao i neizmirene obaveze za mehanizaciju propušteno da se utvrdi da li se ovaj ugovor odnosi i na obaveze tuženog za isplatu mehanizacije ili ne, jer bi u tom slučaju mehanizacija – sistem za navodnjavanje Fi-70 i dvoredna sadilica ušle u dosuđeni iznos od 61.127,75 dinara.

U ponovnom postupku, potrebno je da drugostepeni sud otkloni bitnu povredu odredaba parničnog postupka i oceni bitne činjenice za pravilnu primenu materijalnog prava na koje je ukazano ovim rešenjem, kako bi imao mogućnost da donese pravilnu i zakoonitu odluku.

Iz navedenih razloga primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić