Rešenjem Višeg suda u Smederevu Gž 453/19 do 13.05.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe naslednika BB i EE i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Smederevu O 1723/17 od 24.04.2018. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu nasledni učesnik BB blagovremeno je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji naslednog učesnika, kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20 – u daljem tekstu ZPP), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, s obzirom da je odluka kojom se postupak okončava ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje posle 01.02.2012. godine, a pobijano drugostepeno rešenje doneto posle 31.05.2014. godine, odnosno posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14).

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Pobijanim rešenjem potvrđeno je prvostepeno rešenje kojim je utvrđena zaostavština iza pok. FF, preminulog 08.06.1964. godine, krug lica pozvanih na nasleđe i njihovi nasledni udeli, primenom relevantnih odredaba Zakona o nasleđivanju („Službeni list SFRJ“, broj 42/65) koji se u konretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 232. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, br. 52/74), kojom odredbom je propisano da se nasleđa otvorena pre stupanja na snagu ovog zakona po kojima nije doneta pravnosnažna odluka, imaju raspraviti po odredbama Zakona o nasleđivanju („Službeni list SFRJ“, broj 42/65). Naime, pravilno su primenjena pravna pravila o nasleđivanju na osnovu zakona i na osnovu testamenta, univerzalnoj sukcesiji (prelasku zaostavštine na naslednike), s obzirom da su sin i ćerka ostavioca kao zakonski naslednici i testamentalni naslednik doživeli momenat delacije, a preminuli su u toku postupka, pa su na njihovo mesto stupili njihovi naslednici i pravni sledbenici, kao i pravila o pravu pretstavljanja potomaka naslednika koji je isključen iz nasleđa. Ovakva odluka nižestepenih sudova je u skladu sa praksom Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, te nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji izuzetno odlučuje u cilju novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana ili radi ujednačavanja sudkse prakse. Ovaj sud je posebno imao u vidu da uz reviziju nisu dostavljene odluke koje ukazuju na drugačiju odluku u bitno sličnim ili istim činjeničnim i pravnim situacijama, te da je nasledna učesnica dovedena u neravnopravan položaj u odnosu na ostale građane, zbog čega takođe nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja se posebna revizija ne može izjaviti.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da je nedozvoljena revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okonačan, dok je stavom 2. istog člana Zakona propisano da revizija protiv rešenja iz stava prvog ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Prema odredbi člana 27. stav 2. Zakona o parničnom postupku, u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko- pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Iz izloženog proizilazi da se o dozvoljenosti revizije odlučuje prema vrednosti predmeta spora. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, postupak je pokrenut predlogom testamentalnog naslednika od 01.07.1964. godine, u kome nije označena vrednost spora niti je za predlog određena naplata sudske takse. U smrtovnici sastavljenoj 08.06.1964. godine označena je vrednost zaostavštine od 2.090.000,00 tadašnjih dinara, u kom iznosu je vrednost zaostavštine utvrdila i Komisija za procenu Mesne kancelarije u Vučaku Zapisnikom o proceni zaostavštine od 01.07.1964. godine. U postupku raspravljanja zaostavštine sud nije utvrdio vrednost predmeta spora, odnosno vrednost zaostavštine, a pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju, koje se pobija revizijom, nije određena naplata sudske takse naslednicima. U ranije donetim rešenjima o nasleđivanju O 3740/10 od 28.11.2011. godine i O. 194/14 od 10.02.2014. godine (ukinutim po žalbama) naslednoj učesnici – podnositeljki revizije sud je odredio naplatu paušalne takse u iznosu od 3.000,00 dinara, a u rešenju O.1297/15 od 05.12.2015. godine (takođe ukinuto), određena joj je naplata sudske takse u iznosu od 1.000, 00 dinara.

Prema odredbi člana 35. Zakona o sudskim taksama („Sl. glasnik RS“, br.28/94... 31/2009...106/2015), kada je u vanparničnom postupku, u zemljišnoknjižnom postupku, u stečajnom postupu i u postupku reorganizacije za plaćanje takse merodavna vrednost zahteva, za njeno utvrđivanje će se shodno primenjivati odredbe člana 21. do 28. ovog zakona, ako u Taksenoj tarifi nije drugačije određeno. Tarifnim brojem 7. Taksene tarife, koja je bila u primeni u vreme donošenja rešenja O 3740/10 od 28.11.2011. godine, propisano je da se za raspravljanje zaostavštine u prvostepenom postupku plaća taksa prema čistoj vrednosti zaostavštine, i to preko 50.000 do 200.000 dinara vrednosti – 2.800 dinara uvećano za 1% od vrednosti zaostavštine, a Tarifnim brojem 7. Taksene tarife, koja se primenjivala u vreme donošenja rešenja O.194/14 od 10.02.2014. godine i O.1297/15 od 05.12.2015. godine, da se za raspravljanje zaostavštine u prvostepenom postupku plaća paušalna taksa u iznosu od 1.000,00 do 75.000,00 dinara. U navedenim rešenjima o raspravljanju zaostavštine naslednoj učesnici BB određivana je naplata sudske takse u rasponu od 1.000,00 dinara do 3.000,00 dinara, a koja vrednost u smislu Tarifnog broja 7. Taksene tarife koja je bila u primeni kada su takse određene, odgovara vrednosti predmeta spora najviše do 100.000,00 dinara.

Kako vrednost zaostavštine prema kojoj je određena naplata paušalne sudske takse u sprovedenom postupku ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga (pokretanja ostavinskog postupka), to tako utvrđena vrednost predmeta spora čini reviziju nedozvoljenom, primenom člana 403. stav 3. i 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić