.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4760/2021
10.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Đokić advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Stefanović advokat iz ..., Republike Srbije – Vojna ustanova „Dedinje“ – Poslovna jedinica Niš, koju zastupa Vojvno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu i VV iz ..., radi raskida ugovora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 3025/17 od 25.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 10.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 3025/17 od 25.02.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Nišu P 6893/2010 od 20.02.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tužioca za ponavljanje postupka okonačnog pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu P 6893/2010 od 07.06.2010. godine prema tuženima BB iz ... i Republici Srbiji – Vojnoj ustanovi „Dedinje“ – Poslovna jedinica Niš. Stavom drugim izreke, odbačen je predlog tužioca za ponavljanje postupka protiv VV iz ... .
Rešenjem Višeg suda u Nišu Gž 3025/17 od 25.02.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Nišu P 6893/10 od 20.02.2017. godine.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je, na osnovu člana 404. važećeg Zakona parničnom postupku, blagovremeno izjavio reviziju radi ujednačavanja sudske prakse (posebna revizija).
Postupak u ovom sporu pokrenut je i pravnosnažno okončan pre stupanja na snagu važećeg Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11). Zbog toga se u ovom slučaju, na osnovu člana 506. stav 1. tog Zakona, o predlogu tužioca za ponavljanje postupka odlučuje primenom odredbi Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/04 i 111/09 – ZPP). Iz tog razloga u ovom sporu nema mesta primeni člana 404. važećeg Zakona parničnom postupku, na osnovu kojeg je tužilac izjavio reviziju, ali ni člana 395. ZPP jer je članom 412. stav 4. tog Zakona propisano da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno odlučeno o predlogu za ponavljanje postupka.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 399. u vezi člana 412. stav 4. i 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. označenog člana, jer drugostepeno rešenje nema nedostataka navedenih u reviziji zbog kojih se njegova pravilnost ne može ispitati.
Tužilac je 01.03.2016. godine podneo predlog za ponavljanje postupka koji je pravnosnažno završen odbijanjem njegovog tužbenog zahteva, zbog novog dokaza – pismena Preduzeća „Jugodrvo“ iz Beograda od 12.02.2016. godine, kojim ga to preduzeće obaveštava da u svojoj evidenciji nema podatak da je bilo kome izdato ovlašćenje za promet bilo kog vozila u njegovom vlasništvu (pa ni vozila marke „Bjuik“, koje je bilo predmet ugovora o razmeni od 20.01.2008. godine). Podneti predlog tužilac je dopunio podneskom od 01.12.2016. godine i razlogom iz člana 422. tačka 4. ZPP, tvrdeći da je ugovor o trampi falsifikovan zato što ga on nije potpisao.
Nižestepeni sudovi su predlog za ponavljanje postupka u odnosu na tuženog VV (osnivača preduzeća „Argus“ doo iz ..., brisanog iz Registra privrednih subjekata nakon pravnosnažnog okončanja postupka), odbacili zato što označeno fizičko lice nije pravni sledbenik navedenog privrednog društva. U odnosu na ostale tužene sudovi su odbili predlog tužioca za ponavljanje postupka, sa obrazloženjem da pismeno od 12.02.2016. godine nije novi dokaz u smislu člana 422. tačka 9. ZPP i da se ponavljanje postupka iz razloga predviđenog tačkom 4. označenog člana može uspešno tražiti samo ako se u krivičnom postupku utvrdi da je isprava falsifikovana ili je u njoj overen neistinit sadržaj, što je u ovom slučaju izostalo.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, odluka o tužiočevom predlogu za ponavljanje postupka je pravilna.
Nova činjenica je razlog za ponavljanje postupka u smislu člana 422. tačka 9. ZPP samo ako je postojala za vreme trajanja postupka, do one faze do kada je mogla biti upotrebljena, ali stranka za nju nije znala ili zbog drugih razloga nije mogla da je upotrebi. Nedostatak punomoćja kojim je Preduzeće „Jugodrvo“ iz Beograda – vlasnik vozila marke „Bjuik“, ovlastilo tuženog BB da tim vozilom raspolaže nije nova činjenica. Tužilac je znao da je označeno preduzeće vlasnik tog vozila (tuženi BB mu je predao saobraćajnu dozvolu), a znao je i da druga ugovorna strana iz ugovora o trampi nema ovlašćenje da tim vozilom raspolaže, što proizilazi i iz sadržine žalbe tužioca izjavljene protiv prvostepene presude, koju je drugostepeni sud odbio kao neosnovanu.
Predlog za ponavljanje postupka iz razloga predviđenog članom 422. tačka 4. ZPP vezan je za rok od 5 godina od dana kada je odluka postala pravnosnažna, i po proteku tog roka takav predlog se ne može podneti (član 424. stav 3. ZPP). Ovaj (objektivni) rok počinje teći od dana dostavljanja pravnosnažne sudske odluke parničnim strankama, s obzirom da je članom 348. stav 2. ZPP propisano da presuda ima dejstvo prema strankama od dana kada im je dostavljena.
U konkretnom slučaju, prepis druostepene presude dostavljen je tužiocu 09.08.2011. godine, tako da je do predaje podneska od 01.12.2016. godine – dopune predloga za ponavljanje postupka, protekao rok od 5 godina što podneti predlog iz tog razloga čini pre svega neblagovremenim. Međutim, to odluku nižestepenih sudova ne čini nezakonitom, tim pre što su dati pravilni razlozi zbog kojih bi takav predlog morao biti odbijen i da je podnet u zakonskom roku.
Imajući izloženo u vidu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani navodi revizije da su nižestepeni sudovi diskreciono cenili odredbu člana 422. tačka 9. ZPP, a kod činjenice da je predlog za ponavljanje postupka iz razloga propisanog tačkom 4. označenog člana podnet po proteku zakonskog roka, irelevantni su navodi revidenta kojima istrajava na tvrdnji da osporeni ugovor o razmeni nije potpisao i da bi ta činjenica bila dokazana u ponovljenom postupku.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
