.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 476/2017
15.03.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović-Andrić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ... čiji je punomoćnik Božidarka Stojaković advokat iz ..., protiv tužene BB iz ... čiji je punomoćnik Srđan Galić advokat iz ..., radi iseljenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7238/2016 od 28.10.2016. godine, u sednici veća održanoj 15.03.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7238/2016 od 28.10.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 20861/2015 od 25.05.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje AA i obavezana tužena BB da se iseli sa svim licima i stvarima iz stana koji se nalazi u ulici ... broj ... na ... spratu, stan broj ..., u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 31.200,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7238/2016 od 28.10.2016. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 20861/2015 od 25.05.2016. godine tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se obaveže tužena BB da se iseli sa svim licima i stvarima iz stana koji se nalazi u ... - ..., ulica ... broj ... na ... spratu, stan broj ..., u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, kao i zahtev tužilje da joj tužena naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 31.200,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da naknadi tuženoj troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Revizija tužilje je dozvoljena u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 55/14).
Ispitujući pravilnost pobijane drugostepene presude, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se konkretno ne ukazuje na odredbu Zakona o parničnom postupku koju drugostepeni sud nije primenio ili je pogrešno primenio, i da je zbog toga u postupku pred tim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku koja je uticala na pravilnost pobijane drugostepene presude.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su suvlasnice sa po 1/3 idealnog dela dvosobnog stana broj ... u ulici ... broj ... u ..., upisanog u list nepokretnosti broj ... KO .... Pravo susvojine stranke su stekle nasleđivanjem zaostavštine pokojnog VV. Po okončanju ostavinskog postupka zakonske naslednice - tužilja, tužena i GG, postigle su dogovor da se nasleđeni stan proda i dobijeni novac podeli na tri jednaka dela. Tužena se u aprilu 2014. godine, uz saglasnost suvlasnice GG a bez saglasnosti tužilje, sa porodicom uselila u sporni stan koji i sada koristi.
Prvostepeni sud je, nalazeći da tužena nema pravo da bez tužiljine saglasnosti koristi sporni stan, primenom članova 14. stav 1. i 2. i 15. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa usvojio tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila iseljenje tužene sa svim licima i stvarima iz stana.
Drugostepeni sud je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, preinačio prvostepenu presudu i sa pozivom na iste zakonske odredbe odbio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda tužilja ne može tražiti iseljenje tužene iz predmetnog stana i njegovu predaju jer svaki suvlasnik ima pravo da stvar drži i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu i ne povređujući prava ostalih suvlasnika.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u pobijanoj drugostepenoj presudi je pravilno primenjeno materijalno pravo.
Odredbom člana 14. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa je propisano da suvlasnik ima pravo da stvar drži i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povređujući prava ostalih suvlasnika.
Iz navedene odredbe proizilazi da ni jedan suvlasnik, bez sporazuma sa ostalim suvlasnicima, ne može imati isključivu državinu suvlasničke stvari jer se svi suvlasnici u odnosu na celu suvlasničku stvar pojavljuju kao sudržaoci, u smislu člana 70. stav 4. navedenog zakona. Međutim, tužilja - suvlasnica spornog stana ne može osnovano tražiti deposediranje tužene - druge suvlasnice stana, jer bi se na taj način tužena koja drži stan lišila svake državine, iako ona ima pravo da zajedno sa ostalim suvlasnicima stan drži i koristi.
S`toga se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešno tumačenje i primenu odredbe člana 14. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kao merodavnog materijalnog prava u ovom sporu.
O troškovima postupka drugostepeni sud je odlučio pravilnom primenom člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članovima 153. i 154. tog zakona.
Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
