U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca mal. AA iz ..., čiji su zakonski zastupnici otac BB i majka VV, oboje iz ..., koje zastupa Goran Stamenić, advokat iz ... i tužilaca BB i VV oboje iz ..., koje zastupa Goran Stamenić, advokat iz ... protiv tuženih GG iz ... i DD iz ..., koga zastupa Vladimir Damljanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5375/18 od 18.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 24.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tužilaca, PREINAČUJE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5375/18 od 18.04.2019. godine, odbija kao neosnovana žalba tuženog DD iz ... i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Užicu, Sudske jedinice u Bajinoj Bašti P 546/14 od 14.06.2018. godine u stavu prvom izreke pod tačkom 1. i 2. i stavu petom izreke, u odnosu na tuženog DD.

OBAVEZUJE SE tuženi DD iz ... da solidarno isplati tužiocima mal. AA, BB i VV, svim iz ..., troškove postupka po reviziji u iznosu od 198.410,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P 546/14 od 14.06.2018. godine u stavu prvom izreke obavezani su tuženi da mal. AA na ime naknade štete solidarno plate i to pod tačkom 1. na ime nematrijalne štete za pretrpljene fizičke bolove iznos od 56.000,00 dinara, za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 72.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 80.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 64.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od 14.06.2018. godine do isplate i pod tačkom 2. obavezani su tuženi da tužiocima kao solidarnim poveriocima na ime naknade materijalne štete za troškove lečenja solidarno isplate iznos od 33.024,00 dinara sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od 10.02.2013. godine pa do isplate. Istom presudom u stavu drugom izreke odbijen je tužbeni zahtev mal. AA prema tuženicima kojim je traženo da sud tužene obaveže da mu pored dosuđenih iznosa solidarno isplate još na ime fizičkih bolova 96.250,00 dinara, na ime duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti 98.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 124.750,00 dinara, na ime naruženosti 46.000,00 dinara, kao i na ime naknade materijalne štete iznos od 8.256,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.02.2013. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca mal. AA kojim je tražena isplata zatezne kamate na dosuđene iznose iz stava 1. tačka 1. ove presude počev od 10.02.2013. godine do 14.06.2018. godine. Stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca BB i VV kojim su tražili da sud obaveže tužene da im solidarno isplate na ime naknade nematerijalne štete za fizičke bolove, umanjene opšte životne aktivnosti, straha i naruženosti ukupan iznos od 637.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.02.2013. godine pa do isplate. Stavom petim izreke obavezani su tuženi da tužiocima kao solidarnim poveriocima na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 213.640,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5375/18 od 18.04.2019. godine u stavu prvom izreke usvojena je žalba tuženog DD i preinačena navedena prvostepena presuda u prvom stavu izreke pod tačkom 1. i 2. i stavu petom tako da glasi: Odbija se kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca mal. AA kojim je tražio da mu DD solidarno sa tuženom GG plati na ime nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove iznos od 56.000,00 dinara, za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 72.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 80.000,00 dinara i zbog naruženosti iznos od 64.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.06.2018. godine do isplate. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca, kojim su tražili da im tuženi DD, kao solidarnim poveriocima solidarno sa tuženom GG plati iznos od 33.024,00 dinara na ime materijalne štete za troškove lečenja mal. AA sa zakonskom zateznom kamatom od 10.02.2013. godine do isplate. Obavezani su tužioci da tuženom DD na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 357.205,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno su izjavili reviziju tužioci zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku i nalazi da je revizija dozvoljena i osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud u postupku po reviziji vodi računa po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na druge povrede odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi su bili vlasnici psa rase „...“, starosti godinu ipo, koji je dana 10.02.2013. godine oko 12,30 časova u ... na livadi ispred restorana „...“ naneo telesne povrede maloletnom AA. Navedenog dana tužilac, mal. AA se igrao sa decom dok je tužena GG držala psa na povodcu bez zaštitne korpe. Mal. AA je u jednom momentu prišao psu koji se nalazio u sedećem položaju da se poigra sa njim, uhvatio ga oko vrata nakon čega ga je pas ujeo u predelu lica i naneo mu povrede u vidu razderotine gornje usne, gornjeg i donjeg kapka desnog oka i na koži ispod kapka sa oštećenjem suznog kanalića. Oštećeni je odveden na Očnu kliniku u Beogradu radi zbrinjavanja povrede gde je lečen do 14.02.2013. godine, a potom sedam puta dovođen u Beograd radi lečenja i kontrole. Prema sprovedenom veštačenju razderotine na kapcima desnog oka, vežnjači oka, koži korena nosa i gornjoj usni se kvalifikuju kao laka telesna povreda a povreda na unutrašnjem uglu ruba donjeg kapka sa presecanjem donjeg suznog kanalića se kvalifikuje kao teška telesna povreda. Usled oštećenja donjeg suznog kanalića i nemogućnosti da se kod pojačanog lučenja suza one kroz donju suznu tačku sprovedu do suzne kese, opšta životna aktivnost tužioca mal. AA je umanjena za 3%. Medicinskim veštačenjem je utvrđen intenzitet i dužina pretrpljenih fizičkih bolova i straha mal. AA, a putem veštaka ekonomske struke i visina materijalne štete tužilaca, u visini troškova prevoza radi lečenja u Beograd. U vreme nastanka štete tuženi su bili u braku.

Ocenjujući doprinos oštećenog nastanku štete sa 20% i da je mal. AA obzirom na svoju starost od 12 godina u vreme povređivanja, prema oceni psihologa mogao da shvati prirodu, značaj i posledice svojih postupaka, odnosno da razume situaciju u kojoj se nalazio kada je prišao psu, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev primenom člana 160. stav 1, 174, 189. stav 2, 192, 200. i 277. Zakona o obligacionim odnosima.

Pobijanom presudom drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog DD preinačio drugostepenu presudu i u odnosu na ovog tuženog odbio tužbeni zahtev u celosti. Ocenjeno je da je za štetu odgovorna isključivo tužena GG, jer je psa izvela na prostor gde su se igrala deca, držala ga na povodcu ali bez korpe i dovoljnog nadzora, usled čega je odgovorna za štetu po osnovu krivice, usled nepažnje u smislu člana 158. Zakona o obligacionim odnosima i po članu 173. Zakona o obligacionim odnosima jer je šteta nastala u vezi sa opasnom stvari. Pas ne mora uvek da bude opasna stvar, te je zaključeno da šteta potiče od uzroka čije dejstvo tuženi DD nije mogao predvideti ni izbeći ni otkloniti čime je njegova odgovornost isključena primenom člana 177. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijana odluka je zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima šteta nastala u vezi sa opasne stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi. Članom 177. stav 1. i 2. istog zakona je propisano da se imalac oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeći ili otkloniti. Imalac stvari se oslobađa odgovornosti i ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti.

Pojam opasne stvari podrazumeva objektivnu mogućnost ili verovatnoću izazivanja štete. Opasne su sve pokretne i nepokretne stvari koje svojim položajem, svojstvima ili samim postojanjem predstavljaju povećanu opasnost za okolinu. One predstavljaju rizik za nastanak štete, koji se ne može uvek izbeći ni pri najvećoj mogućnoj pažnji. Neke su stvari opasne samim postojanjem, druge usled položaja u kome se nalaze a neke su opasne samo u stanju kretanja. Psi, kao i životinje uopšte predstavljaju opasne stvari samim tim što postoje. U ovom slučaju nije sporno da je šteta prouzrokovana ujedom psa, kao opasne stvari a ne nekog drugog uzroka koji se nalazio van stvari. Šteta nije nastala isključivom radnjom oštećenog niti trećeg lica. Tužena GG kao suvlasnik opasne stvari nije treće lice usled čega nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 177. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima na kojima je pogrešno zasnovana pobijena presuda za oslobađanje tuženog DD od odgovornosti za naknadu štete. Okolnost da su u ovom slučaju osim odgovornosti po pravilima za naknadu štete od opasne stvari ispunjeni uslovi i za primenu pravila o krivici, koja terete tuženu GG ne isključuje pravo tužilaca da potražuju naknadu štete po različitim osnovima od svih odgovornih lica, ovde konkretno od oba tužena kao suvlasnika opasne stvari, psa čijim ujedom je šteta nastala. Kako tuženi nije dokazao da je šteta posledica više sile, radnje oštećenog ili trećeg lica i da je opasna stvar imala pri tome samo pasivnu ulogu nije oborena zakonska pretpostavka uzročnosti iz člana 173. Zakona o obligacionim odnosima, usled čega je pobijana presuda preinačena, žalba tuženog odbijena kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda u odnosu na tuženog DD.

Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je na osnovu odredbi člana 165. stav 2, 154. i 163. stav 1, 2 3. i 4. Zakona o parničnom postupku. Sud je obavezao tuženog da naknadi tužiocima nužne troškove postupka u visini troškova za sastav revizije od strane advokata i u visini sudskih taksa za reviziju i odluku primenom važećih AT i TT.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić