U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca „AA BANK“ AD ..., koju zastupaju Aleksandar Petrović, Branislav Glogonjac i Aleksandra Glogonjac, advokati iz ..., protiv tuženih BB, VV i GG, svih iz ..., koje zastupa Jelena Mudrinić, advokat iz ..., DD iz ..., sa boravištem u ..., koga zastupa Ivan Ivanović, advokat iz ..., „ĐĐ“ DOO iz ... i „EE“ DOO ..., koje zastupa Svetlana Stojković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5863/17 od 11.01.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 12.03.2020. godine, doneo je

P R E S UD U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5863/17 od 11.01.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 96/14 od 01.06.2017. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi „ĐĐ“ DOO ... da tužiocu isplati iznos od 1.794.886,65 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS sa zateznom kamatom počev od 09.04.2016. godine pa do isplate kao i iznos od 143.415,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 09.04.2016. godine pa do isplate (stav prvi izreke). Istom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obavežu ostali tuženi da tužiocu zajedno sa tuženim „ĐĐ“ DOO solidarno isplate iznos od 1.794.886,65 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom od 10.02.2014. godine i iznos od 143.415,00 dinara sa kamatom od 10.02.2014. godine (stav drugi izreke). Obavezan je tuženi „ĐĐ“ DOO ... da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 497.900,00 dinara sa kamatom od 01.06.2017. godine pa do isplate (stav treći izreke). Obavezan je tužilac da tuženom „EE“ DOO ... na ime troškova postupka isplati 393.300,00 dinara (stav četvrti izreke) kao i tuženima BB, VV, GG i DD na ime troškova postupka iznos od 460.500,00 dinara (stav peti izreke). Obavezan je tužilac da tuženom DD na ime troškova parničnog postupka isplati još iznos od još 79.800,00 dinara (stav šesti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5863/17 od 11.01.2018. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena navedena presuda u stavu 2, 4, 5 i 6. izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tužilac zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku i nalazi da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju sud po reviziji pazi po službenoj dužnosti. Na druge povrede postupka se ne ukazuje konkretno. Opisno upućivanje na postojanje bitne povrede parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku nije od značaja jer navedena povreda postupka nije revizijski razlog u smislu člana 407. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi BB, VV, GG i DD i Privredno društvo „ŽŽ“ DOO ... kao i ZZ su kao suinvestitori zaključili ugovor o izgradnji stambeno poslovnog objekta u ulici ... broj .. u ... sa privrednim društvom „II“ kao investitorom, koji je overen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu 20.04.2010. godine. Radi izgradnje tog objekta privredno društvo „II“ je sa tuužiocem zaključilo ugovor o dugoročnom stambenom kreditu broj Kr 2010/.. dana 30.03.2010. godine kojim je banka odobrila kredit u izosu od 1.200.000 evra pri čemu su tuženi BB, VV, GG i DD dali založnu izjavu na osnovu koje je izvršen upis hipoteke na objektu u izgradnji. „II“ je 05.09.2011. godine zaključila ugovor o regulisanju međusobnih odnosa sa tuženim „ĐĐ“ DOO ... povodom izgradnje stambeno poslovnog objekta u Ulici ... br. .. kojim je „II“ ustupila završetak izgradnje navedenog stambeno poslovnog objekta tuženom „ĐĐ“ DOO, koji će svojim sredstvima okončati radove.  Dana 13.09.2011. godine tuženi „ĐĐ“ DOO je sa tužiocem zaključio ugovor o kratkoročnom dinarskom kreditu Kr 2011/.. na osnovu koga mu je kao korisniku kredita odobren kredit u dinarskoj protivvrednosti od 1.250.000 evra, pri čemu je kao sredstvo obezbeđenja kredita ustanovljena izvršna vansudska hipoteka na objektu u izgradnji na osnovu založnih izjava 1-4 tuženih. Pravni sledbenik privrednog društva „II“ je tuženo Privredno društvo „EE“ DOO.

Dana 03.10.2011. godine zaključen je ugovor o asignaciji između „II“ DOO iz ..., dužnika po ugovoru o kreditu Kr 2010/.. kao asignanta - uputioca, „ĐĐ“ DOO iz ..., kao asignata - upućenika i tužioca kao asignatara - primaoca uputa na osnovu koga je asignant uputio asignata da za njegov račun izvrši uplatu asignataru u iznosu od 119.828.448,67 dinara, obzirom da asignat ima obavezu da izmiri dug asignantu na osnovu ugovora o regulisanju međusobnih odnosa od 05.09.2011. godine a da asignant ima obavezu da izmiri dug asignataru – tužiocu po ugovoru o dugoročnom dinarskom kreditu sa valutnom klauzulom br. Kr 2010/.. od 30.03.2010. godine, nakon čega je privrednom društvu „II“ 17.10.2011. godine izvršena uplata u iznosu od 119.828.468,67 dinara po osnovu asignacije i istog dana je izvršena isplata navedenog iznosa na osnovu asignacije u korist AA banke. Sprovedenim veštačenjem je utvrđeno da tuženi „EE“ DOO ... kao pravni sledbenik „II“ nema neizmirenih dugovanja po osnovu kredita Kr 2010/.. od 30.03.2010. godine. Tužilac je dana 01.07.2012. godine zbog neplaćanja dospelog kredita Kr 2011/.. proglasio kredit dospelim. Nakon raskida ugovora ukupan iznos dopelih obaveza je utvrđen veštačenjem.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo odbijanjem tužbenog zahteva.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je davalac dva kredita: broj Kr. 2010/.. od 30.03.2010. godine i broj Kr. 2011/.. zaključenog 13.09.2011. godine. Pobijenom odlukom pravilno je ocenjeno da je kredit broj Kr. 2010/.. izmiren u celosti usled čega tuženi „EE“ kao pravni sledbenik korisnika navedenog kredita „II“ nema dugovanja po ovom osnovu. U odnosu na kredit broj Kr. 2011/.. tužilac je ugovor zaključio sa tuženim „ĐĐ“ DOO, koji je nepobijanim delom drugostepene odluke obavezan na isplatu duga za neizvršene ugovorne obaveze prema tužiocu. U odnosu na ostale tužene koji nisu korisnici kredita, niti jemci pravilno je ocenjen nedostatak pasivne legitimacije i tužbeni zahtev odbijen.

Prema članu 2. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“ 115/2005) hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koja ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi. Stoga, prema tuženima BB, VV, GG i DD kao hipotekarnim dužnicima tužilac u postupku naplate duga prema tuženom „ĐĐ“ DOO kao hipotekarni poverilac može isticati pravo namirenja iz vrednosti objekta, koji je predmet zaloge ali nema prema njima obligaciono pravno potraživanje na ime duga kao ugovornoj strani, korisniku kredita. Drugi punovažan pravni osnov potraživanja nije istican i ne proizilazi iz izvedenih dokaza.

Revizijom se neosnovano osporava pobijana odluka zbog restriktivne primene osnova potraživanja, jer je sadržina prava i obaveza u ovom slučaju izričito propisana ugovorima o kreditu i založnim izjavama i ne može se proširivati na treća lica mimo ugovora a prema okolnostima slučaja.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić