Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Božidara Vujičića i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bešlin Jelena, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vršca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 449/19 od 04.06.2019. godine, u sednici održanoj 05.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 449/19 od 04.06.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 449/19 od 04.06.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 1469/18 od 27.11.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da mu plati iznose bliže navedene u izreci, sa pripadajućom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 449/19 od 04.06.2019. godine, prvostepena presuda je potvrđena u stavu prvom izreke, a preinačena u usvajajućem delu tako što je odbijen zahtev tužioca za isplatu dosuđenih iznosa kao stečenog bez osnova sa zakonskom zateznom kamatom. Preinačena je i odluka o troškovima postupka tako što je tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove postupka od 21.000,00 dinara. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi i troškove žalbenog postupka od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu čl. 403. i 404. ZPP.

Tuženi je dao odgovor na reviziju i tražio troškove sastava odgovora.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP (''Sl. glasnik RS'' br. 72/11, ... i 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Po oceni revizijskog suda nema potrebe za novim tumačenjem prava, jer je pravno shvatanje drugostepenog suda, izneto u pobijanoj odluci, u skladu sa stavom Ustavnog suda izraženim u odluci I Uo 641/14 od 01.12.2016. godine i pravnim dejstvom odluka Ustavnog suda, u smislu odredaba člana 62. u vezi člana 59. Zakona o Ustavnom sudu, budući da odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', a Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom.

Osim toga Ustavni sud je u svojoj odluci Už 8199/2018 od 18.11.2018. godine izrazio stanovište da je pravno dejstvo ex tunc utvrđujuće odluke Ustavnog suda donete u postupku ocene ustavnosti i/ili zakonitosti opšteg akta, moguće uspostaviti samo na osnovu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Zbog toga je ustavnopravno neprihvatljivo stanovište o ispunjenosti uslova za primenu instituta sticanja bez osnova iz člana 210. stav 2. ZOO kao i uspostavljanje odgovornosti tuženog po osnovu člana 172. stav 1. ZOO.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi sticanja bez osnova u ovoj pravnoj stvari, podneta je 06.08.2018. godine, a postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tužioca nedozvoljena.

Iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Na osnovu čl. 404.413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke.

Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove neophodne za vođenje parnice, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić