Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zoran Janićijević, advokat u ..., protiv tuženih VV i GG, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ibrahim Madžović, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog 16.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž 6109/18 od 23.05.2019. godine i presuda Višeg suda u Novom Pazaru broj P 415/17 od 18.07.2018. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru broj P 415/17 od 18.07.2018. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između sada pokojne DD i ĐĐ, bivšeg iz ... 23.05.2014. godine u Novom Pazaru i overen kod Osnovnog suda u Novom Pazaru pod brojem R3 108/14 dana 11.04.2014. godine, te da isti ne proizvodi pravno dejstvo. Obavezani su tužioci da tuženima solidarno na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 59.250,00 dinara u roku od 15 dana.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom broj Gž 6109/18 od 23.05.2019. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio je prvostepenu presudu.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnov člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011, 55/2014 i 95/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju 23.05.2014. godine zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju između supružnika sada pokojnog ĐĐ kao primaoca izdržavanja i sada pokojne DD kao davaoca izdržavanja. Ugovor je overen kod Osnovnog suda u Novom Pazaru pod brojem R3 108/14. identitet ugovornika je utvrđen od strane postupajućeg sudije na osnovu prezentovanih ličnih karata. Davalac izdržavanja je tada izjavila da je njen suprug bolestan i da mu je potrebna posebna briga i nega da ga pazi i da vodi računa o njegovim potrebama i to oduvek, a posebno od kada se razboleo. U razgovoru sa primaocem izdržavanja sudija je ocenila da je primalac izdržavanja svestan, orijentisan u vremenu, prostoru, prema sebi i drugim ličnostima i da se radi o psihički zdravom osobi koja pravilno rasuđuje i svesna je značaja ugovora koji zaključuje. Nakon upozorenja i čitanja ugovora predlagači su ga potpisali. Prema nalazu i mišljenju veštaka neuropsihijatra primalac izdržavanja je bio sposoban za zaključenje ugovora, pravilno je rasuđivao, te je bio svestan da shvati značaj ugovora koji je zaključio i sposoban da štiti svoje interese. Tri nedelje nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju, 13.06.2014. godine, primalac izdržavanja je umro.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je sporni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen u skladu sa odredbama člana 194. i 195. Zakona o nasleđivanju, da nisu ispunjeni uslovi za utvrđenje ništavosti ugovora na osnovu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, niti uslovi za rušljivost iz člana 111. Zakona o obligacionim odnosima, jer je na nesumnjiv način utvrđeno da je ugovor zaključen u skladu sa zakonskim propisima, da je sud prilikom overe ugovora pouzdano utvrdio identitet ugovornika i da je primalac izdržavanja sada pokojni ĐĐ u trenutku zaključenja ugovora bio sposoban da shvati značaj i posledice ugovora koji je zaključio.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da se osnovano revizijom tužilaca osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, zbog čega ni činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Naime, bitna karakteristika ugovora o doživotnom izdržavanju jeste njegova aleatornost. Sud može na zahtev zakonskih naslednika da poništi ugovor ukoliko on nije za davaoca izdržavanja predstavljao nikakvu neizvesnost. Ovu neizvesnost sud ceni u svakom konkretnom slučaju uzimajući u obzir i druge okolnosti. Saznanje davaoca izdržavanja o skoroj smrti primaoca izdržavanja ne mora uvek da znači da je ugovor nezkonit ili nemeralan pravni posao, ali je sud dužan da utvrdi te okolnosti što je u konkretnom slučaju propušteno. Prvostepeni sud je propustio da ceni iskaz veštaka neuropsihijatra dr Seljatina Kajkupa, dat na ročištu 18.07.2018. godine, koji je izjavio da je svakako zdravstveno stanje pokojnog primaoca izdržavanja bilo jako narušeno i da se objektivno očekivao loš ishod bolesti, a za koliko vremena, to je mogla da zna pre svega porodica, a možda i ĐĐ ako mu je to saopšteno od strane lekara koliko će moći još da živi. Dodao je i da okolnost da je primaocu izdržavanja zakazan prijem u KCS u Beogradu na pulmološkoj klinici za 29.05.2014. godine, verovatno se verovalo da se može još pomoći i produžiti mu život. Tužioci su nakon iskaza veštaka predložili da se pribavi lekarski karton za pokojnog ĐĐ radi dopune nalaza, ali je prvostepeni sud taj predlog odbio. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nakon ovakvog iskaza veštaka, predlog tužilaca je bio opravdan i prvostepeni sud ga je neosnovano odbio. Pitanje aleatornosti spada u oblast pravilne primene materijalnog prava i zato je bilo nužno da se utvrdi tok bolesti pokojnog primaoca izržavanja, koliko dugo je bolovao, od koje bolesti, kada je bio hospitalizovan. Propustili su nižestepeni sudovi da cene vremenske intervale: napuštanja bolničkog lečenja, zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju i smrti. Sve ove činjenice prvostepeni sud je imao mogućnosti da utvrdi na osnovu dokumentacije koja se u spisu nalazi, ali je to propustio jer je pogrešno smatrao da se pitanje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju tiče samo utvrđenja da li je identitet ugovornika pravilno utvrđen od strane suda koji je overio ugovor o doživotnom izdržavanju i da li je primalac izdržavanja u vreme zaključenja ugovora bio psihički zdrav i sposoban da shvati značaj radnje koju preduzima.

U nastavku postupka prvostepeni sud će dopuniti činjenično stanje ovako kako mu je ukazano, ispitaće da li je sporni ugovor, imajući u vidu sve okolnosti, sadržao njegov bitan elemenat – aleatornost, pa će ponovo odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva i o svim troškovima parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić