Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Marija Joksović i Zoran Benić advokati iz ..., protiv tužene \"BB" AD iz ..., čiji je punomoćnik Marijana Kovačević advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 815/19 od 27.08.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 17.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 815/19 od 27.08.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 815/19 od 27.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 1212/2018 od 18.04.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje. Stavom drugim izreke, utvrđena je ništavost odredbe člana 5. tačka 1. podtačka 1. ugovora o kreditu broj ..., zaključen dana 11.04.2016. godine, što je tužena dužna trpeti i priznati. Stavom trećim izreke, utvrđena je ništavost odredbe člana 5. tačka 1. podtačka 1. ugovora o kreditu broj ..., zaključen dana 10.06.2016. godine, što je tužena dužna trpeti i priznati. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da isplati tužilji iznos od 8.580,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.04.2016. godine do isplate i iznos od 2.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.06.2016. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 87.623,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 815/19 od 27.08.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 1212/2018 od 18.04.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, odnosno u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/2018 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. je propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. ZPP, ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. Pobijana presuda ne odstupa od pravnog stava o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita koji je, u vršenju nadležnosti iz člana 31. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud usvojio na sednici Građanskog odeljenja od 22.05.2018. godine. Prema tom pravnom stavu, iznos troškova koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani u ugovoru o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procentualnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč i mogu biti naplaćeni korisniku kredita samo jednom. Tužena, iako je na njoj bio teret dokazivanja, nije pružila dokaze da je postupila u skladu sa navedenim pravnim stavom. Zato, ni u slučaju da je dozvoljeno odlučivanje o reviziji tužene u smislu člana 404. ZPP, ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tuženu.

Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta 06.08.2018. godine, a vrednost predmeta spora je iznos od 10.580,00dinara. Pobijana drugostepena presuda doneta je 27.08.2019. godine.

Članom 468. stavom 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stavom 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, jer je vrednost predmeta spora očigledno ispod zakonskog cenzusa od 3.000 evra, to revizija tužene nije dozvoljena, u smislu člana 479. stava 6. ZPP.

Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić