Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Mile Đujić, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Grada Beograda, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo, radi određivanja naknade, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 20234/18 od 06.06.2019. godine, u sednici od 17.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 20234/18 od 06.06.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev protivnika predlagača za naknadu troškova revizijskog postupka.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu R1 275/15 od 15.05.2018. godine, stavom prvim izreke, određena je naknada za eksproprisano zemljište kp 688/7, njiva četvrte klase, površine 4149 m2, upisane u LN ... KO ..., u vlasništvu predlagača, koja je eksproprisana uz naknadu rešenjem Odeljenja za opštu upravu i imovinskopravne poslove Opštine Grocka od 13.03.2015. godine, i obavezan je protivnik predlagača da predlagaču isplati naknadu u iznosu od 6.845.850,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, protivnik predlagača je obavezan da predlagaču naknadi troškove postupka u iznosu od 398.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev predlagača za isplatu troškova postupka preko dosuđenog iznosa. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev predlagača za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 20234/18 od 06.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev protivnika predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepenog rešenja, zastupnik protivnika predlagača blagovremeno je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Predlagač je dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu čl.408. i 420. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...87/18), u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i utvrdio da revizija protivnika predlagača nije osnovana.

U postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na bitne povrede postupka zbog kojih se revizija može podneti, u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Odeljenja za opštu upravu i imovinskopravne poslove Opštine Grocka od 13.03.2015. godine eksproprisana je uz naknadu u korist Grada Beograda, radi izgradnje postrojenja za upravljanje otpadom, sanacije i proširenja deponije „Vinča“, kat. parcela .../... – njiva četvrte klase, površine 4149 m2, u LN ... KO ..., u vlasništvu predlagača. Prema zapisniku o proceni tržišne vrednosti nepokretnosti, sačinjenom od strane Poreske uprave – Filijala Grocka od 06.11.2015. godine, izvršena je procena tržine vrednosti nepokretnosti na osnovu poređenja sa tržišnim vrednostima u slobodnom prometu sličnih nepokretnosti, i to u iznosu od 100,00 dinara po m2, što ukupno čini 414.900,00 dinara. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka geodetske struke od 03.02.2016. godine, predmetna katastarska parcela je građevinska parcela izuzeta za javnu namenu i obuhvaćena regulacionim planom deponije „Vinča“, pripada šestoj zoni građevinskog zemljišta, i njena tržišna vrednost, procenjena prema komparativnom principu, za 1 m2, iznosi 1.650,00 dinara, a za ukupnu površinu 6.845.850,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim rešenjima primenjeno materijalno pravo kada je određena naknada za eksproprisanu nepokretnost u visini tržišne vrednosti prema nalazu i mišljenju veštaka.

Odredbom člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji propisano je da se visina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje prema tržišnoj ceni prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u vreme donošenja prvostepene odluke o naknadi. Prema članu 42. stav 1. tog zakona, naknada za eksproprisano poljoprivredno i građevinsko zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta ako zakonom nije drugačije propisano. Stavom drugim je određeno da procenu tržišne cene iz stava prvog tog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava nepokrentosti.

U konkretnom slučaju, visina tržišne cene eksproprisane nepokrentosti utvrđena je u skladu sa članom 42. Zakona o eksproprijaciji, pri čemu je Poreska uprava, kao organ nadležan za utvrđivanje poreza za prenos apsolutnih prava na nepokretnostima, dala svoju procenu tržišne vrednosti nepokretnosti. Međutim, procena koju vrši Poreska uprava predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, pri čemu ovaj organ ne utvrđuje tržišnu vrednost eksproprisane nepokretnosti već samo daje njenu procenu, a sud je nadležan za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. U postupku se, pored procene Poreske uprave, mogu izvoditi i drugi dokazi, odnosno odrediti veštačenje ukoliko to predlažu učesnici u postupku, kao u konkretnom slučaju, a u skladu sa članom 136. Zakona o vanparničnom postupku.

Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava jer je sud prihvatio nalaz veštaka umesto procenu Poreske uprave. Međutim, kako je već navedeno, procena koju daje Poreska uprava predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, a osim toga, kako to pravilno utvrđuje drugostepeni sud, Poreska uprava je procenila tržišnu vrednost sporne katastarske parcele u visini od 100,00 dinara po m2, a u poreskom rešenju za istu nepokretnost poreska obaveza je određena računajući prosečnu cenu po m2 od 1.600,00 dinara. Upravo ovaj iznos predstavlja tržišnu vrednost predmetne nepokretnosti po m2, prema proceni veštaka. Zato se neosnovano revizijom ukazuje da su nižestepeni sudovi prilikom odlučivanja o visini naknade pogrešno primenili materijalno pravo.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijanog rešenja, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci rešenja.

Odluka o troškovima postupka doneta je primenom čl.165. stav 1. 153. i 154. ZPP, s obzirom da protivnik predlagača čija je revizija odbijena, kao neosnovana nema pravo na naknadu troškova revizijskog postupka. Odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o troškovima koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić