.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4795/2020
29.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Popović, advokat iz ..., protiv tužene OTP Bank a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora i neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 171/20 od 14.05.2020. godine, u sednici održanoj 29.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 171/20 od 14.05.2020. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 171/20 od 14.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 1452/19 od 12.12.2019. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno je da je odredba člana 2. stav 2.1. tačka 5. Ugovora o kreditu za izmirivanje ranije preuzetih obaveza (refinansiranje) broj: .. od 25.01.2016. godine, a koja glasi: ,,Administrativni troškovi banke: 16.000,00 dinara jednokratno, plativo na dan puštanja kredita u tečaj“ apsolutno ništava odredba ugovora i da ne proizvodi pravno dejstvo, što je tužena dužna da prizna i trpi. Drugim stavom izreke, obavezana je tužena da tužilji plati troškove u iznosu od 22.280,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja izvršnosti odluke, do konačne isplate.
Presudom Višeg suda u Valjevu Gž 171/20 od 14.05.2020. godine, , odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz razloga sadržanih u odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18).
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom utvrđena je ništavost odredbe ugovora o kreditu kojom je predviđeno pravo tužene banke da od tužilje kao korisnika kredita, naplati troškove obrade kredita u fiksnom iznosu od 16.000,00 dinara i obavezana je tužena da tužilji isplati iznos koji joj je po ovom osnovu, odmah po isplati sredstava kredita naplatila, sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja bez osnova do isplate, u odnosu na ukupan iznos odobrenog kredita, jer tužena nije dokazala na šta se odnose troškovi obrade kreditnog zahteva u visini od 16.000,00 dinara, koji su tužilji naplaćeni.
Nižestepeni sudovi su na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja doneli odluku u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 22.05.2018. godine i izraženim u brojnim presudama Vrhovnog kasaconog suda. Prema ovom pravnom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Iz navedenog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj.
Sa iznetih razloga na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 15.10.2019. godine, a vrednost predmeta spora označen je u ovoj parnici iznos od 16.000,00 dinara. Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost premeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
