Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Dobrile Strajina, Dragane Mirosavljević i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik tužilac AA, koje sve zastupa punomoćnik Miloš Jugović, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., koga zastupa Dimitrije Ličanski, advokat iz ..., radi zauzeća i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 350/2021 od 09.09.2021. godine, na sednici održanoj 08.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 350/2021 od 09.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 350/2021 od 09.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 6418/15 od 18.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da je tuženi tokom 2013. godine u korist svoje kp.br.3057/2, sa severne strane zauzeo deo parcela tužilaca kp.br. 3055/1 i 3056/1 u površini od 24m2 (u celoj dužini od 42,66 m, u tri preloma), prethodno oborivši tužiočev pomoćni objekat - poljski vc od slabog materijala, te da se naloži tuženom da tužiocima preda zauzeti prostor u državinu, da ukloni betonske grede - konzole sa zauzetog prostora, kao i da ukloni deo svog pomoćnog objekta - garažu na propisanu udaljenost od međne linije sa tužiocima. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se prema tuženom utvrdi da je tuženi srušio poljski vc i oštetio metalni deo ograde prilikom zidanja garaže, te da se tuženi obaveže da im na ime naknade štete za uništeni poljski vc solidarno isplati ukupan novčani iznos od 43.360,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da tuženom, solidarno nadoknade troškove postupka u iznosu od 78.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od padanja u docnju do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 350/2021 od 09.09.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovrmeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu za utvrđenje, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev neosnovan. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja podneta je 30.06.2015. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 38.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o sporu radi utvrđenja, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić