.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4798/2020
14.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u predmetu predlagača AA, BB, VV i GG, čiji je zajednički punomoćnik Komluški Ninoslav, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Grada Zrenjanina, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo, radi utvrđenja pravične novčane naknade, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Gž 546/18 od 12.06.2019. godine, u sednici održanoj 14.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Gž 546/18 od 12.06.2019. godine, kao neosnovana.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu R1 32/17 od 08.02.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđena je predlagačeva pravična naknada za zemljište u KO ..., utopljene nakon novog premera 1963. godine u okviru katastarske parcele ..., ukupne površine 31 ha, 34 a, 89 m2 upisane u LN ... KO ..., koje su 1949. godine pod pretnjom i prinudom da se poklon učini poklonili sada pok. DD i ĐĐ bivši iz ..., u ukupnom iznosu od 28.622.016,00 dinara, kako je detaljno izrekom navedeno. Stavom drugim izreke, obavezan je protivnik predlagača da na ime naknade za oduzeto zemljište isplati predlagačima na ravne delove iznos od 28.622.016,00 dinara na ime tržišne vrednosti oduzetog zemljišta, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.02.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagačima isplati troškove postupka u iznosu od 208.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti rešenja do isplate. Odbijen je zahtev predlagača za isplatu zakonske zatezne kamate za period od presuđenja do izvršnosti rešenja.
Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Gž 546/18 od 12.06.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba protivnika predlagača je delimično usvojena, a delimično odbijena i prvostepeno rešenje u pobijanom delu (u stavu 1, 2, 3) delimično preinačeno tako što se obavezuje protivnik predlagača da utvrđeni iznos naknade za oduzeto zemljište, na koji je obavezan protivnik predlagača da isplati predlagačima na ravne delove, isplati u jednakim tromesečnim ratama, u roku od 10 godina počev od isteka godine dana od dana pravnosnažnosti sudske odluke, sa kamatom u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike na iznos svake pojedinačne rate, računajući istu počev od pravnosnažnosti sudske odluke, pa do dospelosti svake pojedinačne rate i sa zakonskom zateznom kamatom na iznos svake pojedinačne rate od dospelosti rate do isplate (stav dva izreke), dok u preostalom pobijanom delu kojim je utvrđena visina pravične naknade i obavezan protivnik predlagača da naknadi troškove postupka, prvostepeno rešenje potvrđuje. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev protivnika predlagača za isplatu naknade troškova žalbenog postupka.
Protiv navedenog pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagači su blagovremeno izjavili reviziju iz svih zakonom dozvoljenih razloga, pobijajući je u delu kojim je odlučeno o načinu isplate naknade.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, u smislu člana 408., u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2.i članom 420. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/2014, 87/18, 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje mogu biti revizijski razlog, u smislu člana 407. navedenog Zakona.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Komisije za vođenje postupka i donošenja rešenja po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta br. ... od 08.11.2016. godine utvrđeno je da je osnovan zahtev za vraćanje zemljišta navedenog u izreci tog rešenja, koje je oduzeto ranijim vlasnicima, sada pok. DD i ĐĐ, bivšim iz ..., u uslovima postojanja pritiska i prinude da se poklon učini u korist opšte narodne imovine Gradskom Narodnom odboru u Zrenjaninu, kao pravnom prethodniku Grada Zrenjanina. Istim rešenjem utvrđeno je pravo na novčanu naknadu koju je protivnik predlagača dužan da isplati predlagačima u ovom postupku. Ovo iz razloga jer do sporazuma između predlagača i protivnika predlagača u pogledu visine novčane naknade nije došlo, te je pokrenut postupak za utvrđenje visine ove naknade u kom je doneto pobijano rešenje. Iz nalaza i mišljenja veštaka građevinske oblasti, proizilazi da tržišna vrednost oduzetog zemljišta iznosi 28.622.016,00 dinara. Parcele u ... četvrti koje su poklonjene od strane pravnih prethodnika predlagača, utopljene su nakon premera 1963. godine u kp ... ukupne površine 31 ha 34 a 89 m2 i ova parcela je upisana u LN ... KO ... Navedena parcela nalazi se u potezu aerodrom u sklopu zemljišta u građevinskom području, na lokalitetu industrijske zone Zrenjanin – Jugoistok 2. Zemljište je njiva 1. klase, nalazi se van granica građevinskog reona, ali u području radne zone „Jugoistok 2“ i zato pripada nameni građevinskog zemljišta.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je, u revizijom pobijanom delu, primenom člana 12b stav 2. Zakona o načinu i uslovima priznanja i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu PZF i komfiskaciju zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, obavezao protivnika predlagača da utvrđenu tržišnu vrednost za oduzeto zemljište isplati sa zakonskom zateznom kamatom od 08.02.2018. godine do konačne isplate, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.
Pobijanim rešenjem je ocenjeno kao nepravilno navedeno pravno shvatanje prvostepenog suda, u delu načina isplate naknade za oduzeto zemljište predlagačima, nalazeći da pravilna primena materijalnog prava upućuje na primenu člana 12b stav 1. navedenog Zakona.
Pravno shvatanje suda u revizijom pobijanom rešenju, prihvata Vrhovni kasacioni sud. Suprotno navodima revizije, pravilno su pobijanim rešenjem određeni način i rokovi isplate novčane naknade za predmetno zemljište.
Postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost propisan je Zakonom o eksproprijaciji (''Službeni glasnik RS'', br. 53/95). Visina naknade za oduzeto (eksproprisano) poljoprivredno zemljište za koje je planskim dokumentom ili na drugi način utvrđeno da je po nameni građevinsko zemljište, određuje se Zakonom o eksproprijaciji, kojim je članom 42. stav 1. propisano da naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište se određuje u novcu, prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drugačije propisano.
Iz nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke od 18.10.2017. godine, proizlazi da je procenu tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti izvršio na osnovu podataka iz Službenog lista Opštinske uprave Grada Zrenjanina, o prodaji građevinskog zemljišta u javnoj svojini, za industrijsku zonu Zrenjanin (aerodrom), odnosno Zrenjanin Jugoistok, tako da je usvojena jedinična cena od 943,05 dinara po m2, odnosno 7,91 evro po m2 na dan 18.10.2017. godine. Obračunom tržišne vrednosti, u konkretnom slučaju, vrednost zemljišta koje se nalazi u sklopu k.p. 15365/1, u sklopu industrijske zone Zrenjanin Jugoistok 2, iznosi 240.077,30 evra ili 28.622.016,00 dinara.
Iz navedenog proizlazi da je visina naknade utvrđena prema tržišnoj vrednosti tog zemljišta, kako je određeno članom 42. Zakona o eksproprijaciji, pri čemu je veštak uzeo u obzir sve parametre koje opredeljuju tržišnu vrednost u području u kome se nepokretnost nalazi.
Međutim, postupak vraćanja navedenog zemljišta, uslovi i način vraćanja, određeni su Zakonom o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda (''Službeni glasnik RS'', br. 18/91, 20/92, 42/98), u daljem tekstu Zakon o načinu i uslovima priznanja prava i vraćanju zemljišta, kojim je u članu 9. stav 3. propisano da će se naknada odrediti na način i po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Odredbom člana 12.b) stav 1. navedenog zakona, propisano je da u slučaju kad je visinu novčane naknade utvrdio nadležni sud, naknada se plaća u jednakim tromesečnim ratama, u roku od 10 godina, počev od isteka godine dana od dana pravnosnažnosti sudske odluke. Stavom 2. iste zakonske odredbe, propisano je da izuzetno, pravo na naknadu za neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište ostvaruje se na način, u rokovima i postupku utvrđenim zakonom kojim se uređuje građevinsko zemljište.
Kako se u konkretnom slučaju radi o poljoprivrednom zemljištu koje je po nameni neizgrađeno građevinsko zemljište, a odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 72/09...52/21), kojim se uređuje građevinsko zemljište nije isključena primena Zakona o eksproprijaciji i Zakona o načinu i uslovima priznanja prava i vraćanju zemljišta, proizlazi da je naknadu za neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište moguće odrediti i drugačije, ne samo u vidu novčane naknade, kako je propisano članom 42. Zakona o eksproprijaciji. Naime, smisao odredbe člana 12 b stav 2 Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zeljipšta je izuzetno određivanje drugačijeg načina naknade od propisanog za građevinsko zemljište, u situaciji kada postoje okolnosti koje neizgrađeno građevinsko zemljište izdvajaju od ostalog građevinskog zemljišta. Međutim, kada je ta naknada određena u novcu, kao u konkretnom slučaju, naknada se plaća u jednakim tromesečnim ratama, u roku od 10 godina, počev od isteka godine dana od dana pravnosnažnosti sudske odluke, saglasno članu 12.b) stav 1. navedenog zakona.
Na dospele obaveze protivnika predlagača plaća se kamata propisana stavom 3. iste zakonske odredbe, kako je pravilno utvrdio sud u pobijanom rešenju.
Imajući u vidu navedeno, neosnovani su navodi revizije o drugačijoj primeni materijalnog prava u delu načina isplate naknade za oduzeto zemljište predlagačima.
Na osnovu člana 414. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
