U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Katanić, advokat iz ..., protiv tuženih mal. BB, koga zastupa zakonski zastupnik majka VV i VV, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Zora Radomirović Ettore, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju i uređenju ličnih odnosa i po protivtužbi za izdržavanje, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 177/21 od 12.05.2021. godine, u sednici održanoj 23.09.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 177/21 od 12.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1306/2020 od 29.01.2021. godine, prvim stavom izreke, precizirani tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog je delimično usvojen, drugim stavom izreke, precizirani protivtužbeni zahtev mal. tuženog – protivtužioca BB i tužene – protivtužilje VV je odbijen, trećim stavom izreke, izmenjena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2763/2011 od 25.10.2011. godine u stavu trećem izreke koji se odnosi na visinu doprinosa oca, tužioca – protivtuženog u izdržavanju mal. BB, tuženog – protivtužioca, tako što je obavezan tužilac – protivtuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje svog sina mal. BB, tuženog – protivtužioca plaća mesečno iznos od 12.000,00 dinara, počev od dana podnošenja tužbe (26.02.2018. godine), pa ubuduće, sve dok za to budu postojali zakonski uslovi, dospele rate odjednom, a ubuduće do 15. u mesecu za tekući mesec, uplatom navedenog iznosa na račun majke, ovde tužene protivtužilje VV, kao zakonske zastupnice mal. deteta. Četvrtim stavom izreke, izmenjena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2763/2011 od 25.10.2011. godine u stavu četvrtom izreke koji se odnosi na način održavanja ličnih kontakata oca, ovde tužioca – protivtuženog i mal. deteta BB i utvrđeno da će se lični kontakti oca sa mal. detetom BB održavati po međusobnom dogovoru oca i mal. deteta. Petim stavom izreke, odlučeno je da svaka stanka snosi svoje troškove postupka. Šestim stavom izreke, oslobođen je tužilac – protivtuženi od obaveze plaćanja troškova sudskih taksi u ovom postupku. Sedmim stavom izreke, odbijen je precizirani protivtužbeni zahtev mal. tužioca – protivtuženog BB i tužene – protivtužilje VV, da se obaveže tužilac – protivtuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mal. sina BB plaća mesečno iznos od 25.000,00 dinara, i to počev od dana podnošenja protivtužbe – 07.08.2018. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, dospele rate odjednom svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec na tekući račun zakonske zastupnice – majke VV, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate i izmenjena odluka o izdržavanju mal. BB utvrđena presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2763/2011 od 25.10.2011. godine, kojom je tužilac – protivtuženi bio obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje svog maloletnog sina BB plaća mesečno iznos od 20.000,00 dinara, kao i zahtev za troškove postupka. Osmim stavom izreke, odbijen je deo preciziranog tužbenog zahteva tužioca – protivtuženog kojim je traženo da se uredi način održavanja ličnih kontakata tužioca – protivtuženog sa mal. detetom BB, te da se u tom delu izmeni presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2763/2011 od 25.10.2011. godine, na način bliže naveden u ovom stavu izreke, zatim da se tužena – protivtužilja VV obaveže da omogući ostvarivanje ličnih odnosa između tužioca – protivtuženog i maloletnog sina BB na način kako je to određeno ovom presudom, u kom delu će se izmeniti presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2763/2011 od 25.10.2011. godine, te da se tužena – protivtužilja obaveže da u slučaju putovanja mal. BB sa ocem u inostranstvo (radi boravka na moru, planini, u gostima i sl.), potpiše i overi sve potrebne saglasnosti kod nadležnih državnih i drugih organa, u kom delu će se izmeniti presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2311/2010 od 12.08.2010. godine. Devetim stavom izreke, odbijen je deo preciziranog tužbenog zahteva tužioca – protivtuženog kojim je traženo da se tužena – protivtužilja VV obaveže da tužiocu – protivtuženom naknadi troškove postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja, do isplate. Desetim stavom izreke, odbijen je predlog tužioca za izdavanje privremene mere da se usvoji predlog tužioca i uredi način održavanja ličnih kontakata tužioca – protivtuženog sa svojim sinom, ovde tuženim – protivtužiocem mal. BB na način bliže naveden u ovom stavu izreke, kao i zahtev za troškove postupka. Jedanaestim stavom izreke, usvojen je predlog tužioca – protivtuženog za izdavanje privremene mere da se obaveže tužilac – protivtuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje svog mal. sina BB, ovde tuženog – protivtužioca, plaća mesečno iznos od 10.000,00 dinara, počev od 13.01.2021. godine, kao dana podnošenja predloga, pa ubuduće do 15. u mesecu za tekući mesec na račun majke, ovde tužene.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 177/21 od 12.05.2021. godine, prvim stavom izreke, žalbe su odbijene i prvostepena presuda u pobijanom delu kojim je usvojen tužbeni zahtev za promenu visine izdržavanja, odbijen tužbeni i protivtužbeni zahtev, odbijen predlog za određivanje privremene mere i odluka o troškovima postupka je potvrđena. Drugim stavom izreke, određeno je da svaka stranka snosi troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena i neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, Ukazivanje revidenta na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda, jer se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2763/2011 od 25.10.2011. godine, čija se izmena traži u ovom postupku, maloletni tuženi BB, zajedničko dete tužioca i tužene VV, rođen je ...2007. godine, poveren je tuženoj na samostalno vršenje roditeljskog prava, tužilac je obavezan da doprinosi njegovom izdržavanju mesečnim iznosom od 20.000,00 dinara, počev od 25.07.2017. godine i uređeni su lični odnosi maloletnog tuženog sa tužiocem tokom vikenda, praznika i godišnjih odmora, u skladu sa sporazumom roditelja. Tužilac je po zanimanju ..., nezaposlen je od 2012. godine, ostvarivao je prihode od ..., koje od marta 2020. godine ne ostvaruje zbog pandemije korona virusa. Tužilac se sa ocem bavi ..., koji je penzioner i koji mu finansijski pomaže mesečno iznosom od 10.000,00 do 15.000,00 dinara. Tužilac od prodaje meda mesečno zaradi iznos od 3.000,00 dinara, a za podmirenje troškova uzima i pozajmice od prijatelja, ne poseduje nepokretnu imovinu na svoje ime i ne poseduje automobil. Tužilac je dana 10.06.2019. godine dobio ćerku, koja ide u vrtić i za koju troškovi mesečno iznose 20.000,00 dinara. Vanbračna partnerka tužioca ima još jedno dete uzrasta od deset godina, zaposlena je i ostvaruje mesečna primanja u iznosu od 55.333,84 dinara, sa decom živi u kući svog oca u ..., a tužilac deo vremena provodi sa njima, a deo sa svojim ocem u .... Tužilac doprinosi izdržavanju maloletnog tuženog mesečnim iznosom od 10.000,00 dinara. Maloletni tuženi BB pohađa sedmi razred osnovne škole, odličan je učenih i trenira fudbal, ide na privatne časove iz matematike i nemačkog jezika. Mesečne potrebe mal. tuženog pojedinačno navedene za školske i vanškolske aktivnosti iznose oko 33.600,00 dinara. Maloletni tuženi živi sa majkom u stanu vlasništvu tužene, koja je po zanimanju ..., zaposlena je i ostvaruje prosečna mesečna primanja u iznosu od 66.047,78 dinara, a dodatne prihode ostvaruje kao ..., a pomažu joj roditelji koji su penzioneri. Tužena nema druge nepokretne imovine, ne poseduje automobil i nema obavezu izdržavanja drugih lica. Predlog nadležnog organa starateljstva je da bi način održavanja ličnih odnosa maloletnog tuženog sa tužiocem trebalo urediti u skladu sa željom maloletnog tuženog da se sa tužiocem viđa po njihovom međusobnom dogovoru. Tužilac se u svom iskazu izričito saglasio da se sa mal.sinom viđa po međusobnom dogovoru.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osnovan tužbeni zahtev za izmenu odluke o visini doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta od strane tužioca smanjenjem u dosuđenom iznosu, u odnosu na raniju odluku, kao roditelja kome dete nije povereno, dok je u preostalom delu za izdržavanje tužbeni zahtev pravilno odbijen, kao i načinu održavanja ličnih odnosa mal.deteta sa ocem prema njihovom međusobnom dogovoru. Osim toga, pravilna je i odluka o neosnovanosti tužbenog zahteva za izmenu ranije odluke u pogledu načina održavanja ličnih odnosa mal.deteta sa ocem na način kako je to bliže navedeno u stavu osmom izreke prvostepene presude.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Članom 266. istog zakona propisano je da u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Odredbama člana 61. Porodičnog zakona, uređeni su lični odnosi deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 1. istog člana, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom, kada je to u najboljem interesu deteta.

Naime, najbolji interes deteta, kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu prava deteta (član 3. Konvencije o pravima deteta i član 6. Porodičnog zakona) je pravni standard koji čini nekoliko elemenata procene i to uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja, s obzirom na uzrast i zrelost, emotivne potrebe, što su nižestepeni sudovi, a suprotno revizijskim navodima, na pravilan način cenili i za svoju odluku dali dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud. Naime, u ovom slučaju nižestepeni sudovi su pošli od nalaza i stručnog mišljenja organa starateljstva, pravilno nalazeći da je način održavanja ličnih odnosa koji je predložio organ starateljstva u najboljem interesu maloletnog deteta i ceneći mišljenje mal.deteta u situaciji kada je sposobno da iskaže svoje mišljenje i koje se pred stručnim timom nadležnog organa starateljstva izjasnilo da je njegova želja da se sa ocem dogovara o načinu viđenja, a sa čime se i tužilac izričito saglasio. Kod navedenog, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u ovom slučaju stekli uslovi za izmenu načina održavanja ličnih odnosa tužioca sa mal. detetom u odnosu na raniju odluku, imajući u vidu predlog nadležnog organa starateljstva, kao i druge okolnosti koje se tiču uzrasta i pola deteta, potreba deteta, kao i sposobnost roditelja da zadovolji potrebe deteta, imajući u vidu da je ovaj način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem svakako podložan kontroli od strane nadležnog organa starateljstva, sve u cilju zaštite interesa maloletnog deteta.

Po oceni revizijskog suda, prilikom odlučivanja o zahtevu tužioca za izmenu ranije odluke u pogledu visine doprinosa za izdržavanje mal.deteta, pobijanom odlukom pravilno su ocenjene sve relevantne okolnosti, i to najpre potrebe maloletnog tuženog BB prema njegovom uzrastu, usaglašene zahtevima i uslovima sredine u kojoj živi u vreme donošenja nižestepenih odluka, koje su se povećale u odnosu na raniju odluku, kao i materijalne i porodične prilike oba roditelja, i u sklopu navedenog njihove mogućnosti da doprinose izdržavanju mal.tuženog. Naime, suprotno revizijskim navodima, drugostepeni sud je cenio mogućnosti tužioca, kao dužnika izdržavanja utvrđene u skladu sa članom 160. stav 3. Porodičnog zakona, imajući u vidu da je tužilac trenutno nezaposlen i da ima obavezu izdržavanja maloletne ćerke, da je zdrav i radno sposoban, te da je u mogućnosti da izdržavanju mal.tuženog doprinosi dosuđenim iznosom. Kod navedenog navodi revizije tužioca kojima se ukazuje da je određeni novčani iznos previsoko odmeren, odnosno da ne odgovara okolnostima koje se pre svega tiču mogućnosti tužioca, kao dužnika izdržavanja, ocenjeni su kao neosnovani.

Ostalim revizijskim navodi tužioca se ukazuje na utvrđeno činjenično stanje i isti ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić