Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem od 24.11.1959. godine nacionalizovane su i postale društvena svojina nepokretnosti i to poslovna zgrada u čiji sastav ulaze poslovne prostorije: kafanski lokal sa tri pomoćne prostorije, kelnerajem, kuhinjom i podrumom, bioskopska sala sa binom, garderobom i kinematografskom kabinom, koja zgrada se nalazi u Varošici Mionica, na kp.br. .../...KO ..., vlasništvo VV sa 8/20 i drugih suvlasnika. Na zahtev VV, a u smislu člana 29. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, ostavljeni su mu u svojinu kafanski lokal sa kelnerajem, kuhinjom i podrumom, kao pomoćnim prostorijama uz isti lokal. Katastarska parcela br. .../... KO Mionica Varoš upisana je kao vlasništvo Republike Srbije, sa pravom korišćenja VV, koji je upisan kao vlasnik porodične stambene zgrade i pomoćne zgrade na kp.br. .../... . Sporni lokal sa pomoćnim prostorijama zvani „BB“ je u državini tuženog, po osnovu ugovora o zakupu, koji je tuženi, kao zakupac zaključio sa PD „Vrujci“, kao zakupodavcem 24.09.2009. godine u trajanju od 01.10.2009. godine do 30.09.2014. godine. Dana 21.06.2016. godine sačinjen je zapisnik o primopredaji predmetnog lokala „BB“ sa PD „Vrujici“ na tužilju Opštinu Mionica i izvršen popis osnovnih sredstava i sitnog inventara. Navedenim zapisnikom konstatovano je postojanje rešenja o isplati naknade VV za nacionalizovano zemljište i zgradu, a zapisnik je potpisao i tuženi, s tim što je tuženi nakon sačinjavanja zapisnika ostao u državini predmetne nepokretnosti. Po tužbi PD „Vrujici“ d.o.o. Gornja Toplica vodi se parnični postupak protiv tuženog, radi duga po osnovu zakupnine i tekućeg održavanja.

Pred Agencijom za restituciju, Područne jedinice Kragujevac u toku je postupak po zahtevu više lica koja polažu pravo na vraćanje predmetnog lokala, u kom postupku su doneta dva pravnosnažna rešenja i to rešenje od 23.06.0217. godine, kojim je vraćena imovina i utvrđeno pravo svojine sa udelom od 1/60 GG iz ..., na nacionalnizovanoj nepokretnoj imovini i to porodičnoj stambenoj zgradi u ..., u Ulici ... broj ..., koji objekat je preuzet iz zemljišne knjige, postojeći na kp.br. .../..., označen kao zgrada broj ..., upisan u LN br .. KO ..., u vanknjižnom vlasništvu Republike Srbije i gradskom građevinskom zemljištu označenom kao kp.br. .../...upisanom u LN br. ... KO ..., površine 778 m2 u državnoj svojini Republike Srbije, koja je nacionalizovana i oduzeta od bivšeg vlasnika DD, bivše iz ... rešenjem Komisije za nacionalizaciju pri NOO od 24.11.1959. godine i određeno da se napred navedena nepokretnost preda u državinu GG, odmah po pravnosnažnosti rešenja od 23.06.2017. godine. Navedene nepokretnosti vraćene su u svojinu i ĐĐ iz ... sa udelom od 1/20.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio kao neosnovan zahtev tužilje, smatrajući da ista nije aktivno legitimisana, jer nije dokazala da na predmetnom lokalu „BB“ u ... ima pravo svojine, niti da je korisnik iste.

Pravilno je odlučio drugostepeni sud, kada je preinačio prvostepenu presudu i usvojio zahtev tužilje, pravilnom primenom materijalnog prava.

Članom 29. stavom 1. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Službeni list FNRJ“, br. 52/58), propisano je da poslovne zgrade i poslovne prostorije u nacionalizovanoj poslovnoj zgradi, koje po svom kapacitetu služe za vršenje dozvoljene poslovne ili druge delatnosti njihovih sopstvenika, ostavljaju im se, na njihov zahtev, u svojinu. Stavom 4. istog člana, propisano je da te poslovne zgrade odnosno poslovne prostorije, kada prestanu da služe poslovnoj delatnosti njihovih sopstvenika odnosno njihovih zakonskih naslednika postaju društvena svojina.

Članom 81. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da nezavisno od spora zbog smetanja državine (član 77.) može se tražiti sudska zaštita državine po osnovu prava na državinu.

Prvostepeni sud je smatrao da tužilja nije aktivno legitimisana, sa kojih razloga je odbio kao neosnovan zahtev tužilje, dok je drugostepeni sud ocenio da je tužilja aktivno legitimisana, pa ceneći i ostale izvedene dokaze, preinačio prvostepenu presudu i usvojio zahtev tužilje. Stranačka legitimacija (aktivna ili pasivna) podrazumeva materijalno-pravni odnos stranaka prema predmetu spora, što znači da je tužilac aktivno legitimisan, kada iz materijalno-pravnog odnosa, iz koga je nastao spor, sledi njegovo pravo da zahteva utvrđenje nekog prava, izvršenje činidbe ili trpljenje, a tuženi je pasivno legitimisan, kada iz istog odnosa sledi njegova obaveza da trpi da se izvrši ono što tužilac ima pravo zahtevati. S obzirom na navedeno, kao i kada se imaju u vidu napred citirane odredbe zakona i utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je tužilja aktivno legitimisana da od tuženog traži predaju predmetne nepokretnosti, budući da je predmetna nepokretnost nacionalizovana i da ju je tužilja predala na korišćenje PD „Vrujci“, koje je sa tuženim zaključilo ugovor o zakupu predmetne nepokretnosti na određeno vreme i da je PD „Vrujci“ predmetnu nepokretnost vratilo u državinu tužilji, sa kojom činjenicom je upoznat i tuženi, kao i da pred Agencijom za restituciju nije okončan postupka vraćanja predmetne nepokretnosti svim zakonskim naslednicima ranijeg vlasnika. Kako pred Agencijom za restituciju nije okončan postupak vraćanja predmetne nepokretnosti svim zakonskim naslednicima ranijeg vlasnika, to su bez uticaja navodi tuženog da ima usmeni dogovor sa zakonskim naslednicima ranijeg vlasnika predmetne nepokretnosti, kojima je predmetna nepokretnost vraćena da predmetnu nepokretnost koristi, jer je za to potrebna saglasnost svih suvlasnika, saglasno članu 15. stavu 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Imajući u vidu izloženo, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Revizijom se osporava pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, pa su isti navodi ocenjeni kao neosnovani, s obzirom da je članom 407. stav 2. ZPP propisano da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

S obzirom da tuženi nije uspeo u postupku po reviziji, to isti nema pravo na troškove postupka po reviziji, sa kojih razloga je na osnovu člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić