.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4803/2021
14.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Dobrile Strajina i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Davor Davitković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Stanković Conić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2982/16 od 23.02.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 14.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2982/16 od 23.02.2017. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2982/16 od 23.02.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2982/16 od 23.02.2017. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P 882/15 od 14.06.2016. godine, kojom je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime duga, isplati iznos od 1.200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.11.2001. godine do isplate i troškovima parničnog postupka i obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 56.625,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešene primene materijanog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu duga po osnovu zajma, zbog zastarelosti potraživanja. Ovo zbog toga što je tužilac tuženom pozajmio novac 30.11.2001. godine, sa rokom vraćanja od tri meseca, pa je rok zastarelosti počeo da teče 28.02.2002. godine, a tužba za zahtevom za vraćanje duga je podneta sudu 28.04.2014. godine, nakon proteka desetogodišnjeg roka propisanog članom 371. ZOO za njeno podnošenje. Istovremeno je ocenjeno da izjava tuženog u krivičnom postupku vođenom protiv tužioca da je od tužioca pozajmio iznos koji se tužbom traži (1.200.000,00 dinara, što je u vreme zajma predstavljalo protivvrednost 40.000 DEM), ali da mu je dug vratio predajom iznosa od 13.500 DEM i putničnog vozila, ne predstavlja priznanje duga koje bi, u smislu člana 387. ZOO prekinulo zastarevanje i rok zastarelosti počeo da teče iznova. Priznanje duga može se učiniti samo na nesumnjiv način, putem jasne, izričite i bezuslovne izjave od strane dužnika, koje uslove navedena izjava tuženog ne ispunjava.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda da potraživanje iz građansko pravnog odnosa po osnovu zajma zastareva nakon proteka opšteg roka zastarelosti propisanog članom 371. ZOO, a da se zastarevanje prekida jasnom i bezuslovnom izjavom dužnika o priznanju duga, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1.i 3.).
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 28.04.2014. godine sa tužbenim zahtevom za isplatu iznosa od 1.200.000,00 dinara, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom je 14.06.2016. godine. Drugostepena presuda doneta je 23.02.2017. godine.
Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
