Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao revizijske navode kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđene činjenice o vrednosti predmetnih parcela jer, prema članu 407. ZPP, nije razlog za izjavljivanje revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su upisani kao suvlasnici u po 3837/13374 idealnih delova na parcelama broj .., .. i .. KO ... u listu nepokretnosti broj .. KO Veternik. Navedene parcele su Planom generalne regulacije naseljenog mesta Veternik, koji je objavljen u „Službenom listu Grada Novog Sada“ broj 27/15..35/19, namenjene za javnu površinu - ulicu ... koja funkcionalno povezuje delove Veternika. Parcela broj .. je ušla u sastav navedene ulice u površini od 30 m2, odnosno 62,5% ukupne površine. Parcela broj .. u površini od 676 m2, odnosno sa 79,6% ukupne površine i parcela broj .. sa 3533 m2, odnosno sa 83,3% ukupne površine. Parcele su kao deo celine ulice ... opremljene vodovodnom, elektroenergetskom, telekomunikacionom i gasnom infrastrukturom, a saobraćajna površina je izgrađena od asfaltnog zastora. Ove parcele neometano koristi neograničeni broj lica za javni saobraćaj. Tuženi nije sproveo postupak eksproprijacije, niti je tužiocima isplatio naknadu za korišćenje predmetnog zemljišta. Tržišna vrednost parcele br. .. je 12.427,69 dinara/m2, a parcela br. .. i .. je 7.089,78 dinara/m2.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev je usvojen primenom člana 58. Ustava Republike Srbije, člana 1. Protokola broj 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 10. stava 2. Zakona o javnoj svojini i člana 20. Zakona o lokalnoj samoupravi jer je predmetno zemljište faktički privedeno javnoj nameni, a prethodnim vlasnicima nije omogućeno da ostvare naknadu u upravnom postupku jer formalne eksproprijacije nije bilo.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

U članu 1. stavu 1. Protokola za evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava propisano je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na nesmetano uživanje svoje imovine i da niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelom međunarodnog prava. Stavom 2. istog člana propisano je da prethodne odredbe ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.

Članom 58. Ustava Republike Srbije između ostalog propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1), da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom u zakonu, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2), da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3).

Iz navedene ustavne odredbe proizlazi da dozvoljeno oduzimanje prava svojine koje ne predstavlja povredu prava na imovinu postoji samo kada su kumulativno ispunjena dva uslova: da je učinjeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može da bude niža od tržišne.

Izdvajanjem objekta od javnog interesa na zemljištu nekog lica vrši se oduzimanje prava svojine bez obzira što pravo svojine tog lica nije formalno oduzeto. U takvoj situaciji radi se o faktičkoj eksproprijaciji koja nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni ili drugi objekti u javnom interesu iako ne postoje rešenja o oduzimanju zemljišta. U konkretnom slučaju na parcelama broj .., .. i .. KO Veternik je izgrađena ulica kao javni put u naselju koji povezuje delove naselja. Zbog toga se navedene parcele ne mogu više smatrati privatnim putem jer se radi o ulici koja je po članu 10. stavu 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 88/11 i 105/14) dobro u opštoj upotrebi i u svojini je jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze (stav 7).

Prema Planu generalne regulacije naseljenog mesta Veternik, koji je objavljen u „Službenom listu Grada Novog Sada“ broj 27/15..35/19, predmetne parcele su namenjene za javnu površinu - ulicu ... . Kada zemljište planskim aktom jedinice lokalne samouprave bude određeno za ulicu od tog momenta po sili zakona postaje sredstvo u javnoj svojini, u ovom slučaju u javnoj svojini tuženog Grada Novog Sada. Zbog toga jedinica lokalne samouprave ima obavezu da zemljište koje je postalo sredstvo javne svojine ekspropriše ranijem vlasniku, to jest da ga izuzme iz poseda ranijeg vlasnika i da za to plati odgovarajuću naknadu. U situaciji kada je zemljište kao u ovom slučaju privedeno nameni u skladu sa planskim aktom i po sili zakona postalo javna svojina tuženog, tužioci kao suvlasnici zemljišta ne mogu trpeti štetne posledice što nadležni organ tuženog nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o izuzimanju zemljišta iz poseda koje bi bilo osnov za isplatu naknade za izuzeto zemljište. Osim navedenog iz prakse primene Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o zaštiti svojine, Evropski sud za ljudska prava u velikom broju odluka izražava stav da se kod eksproprijacije mora postići ravnoteža između zahteva opšteg interesa i prava pojedinca na mirno uživanje svog vlasništva pri čemu odsustvo naknade za ekspropisanu imovinu u iznosu koji nije u skladu sa vrednošću nepokretnosti redovno predstavlja nesrazmerno mešanje države koja se ne može opravdati na osnovu protokola broj 1. Takođe, ako se pojedincu za oduzetu nepokretnost ne plati nikakva naknada povreda prava na uživanje imovine je još drastičnija. Evropski sud upotrebljava termin „faktička eksproprijacija“ smatrajući da povreda prava na mirno uživanje imovine postoji sve do onog momenta kada dođe do uspostavljanja ravnoteže interesa, a to će u datoj situaciji biti tek kada se vlasnik adekvatno obešteti.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 153. ZPP, odbio zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka jer nije uspeo u ovom postupku.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić