U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Popov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3408/19 od 21.05.2019. godine, u sednici održanoj dana 03.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3408/19 od 21.05.2019. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tužene i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 833/2018 od 17.04.2019. godine.

OBAVEZUJE SE tužena da tužilji na ime naknade troškova revizijskog postupka isplati iznos od 22.250,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema otpravka ove odluke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 833/2018 od 17.04.2019. godine, stavom prvim izreke, tužena je obavezana da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 1.200.000,00 dinara i to: 200.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, 350.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha, 400.000,00 dinara na ime umanjenja opšte životne aktivnosti i 250.000,00 dinara na ime naruženosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja te presude do isplate, kao i da joj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 102.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđenu naknadu troškova postupka za period od presuđenja do izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3408/19 od 21.05.2019. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje u celosti, a tužilja obavezana da tuženoj isplati 6.000,00 dinara na ime troškova prvostepenog postupka i 18.000,00 dinara na ime troškova drugostepenog postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i da je osnovana, zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 02.07.2016. godine, posetila manifestaciju „...“, koja se tradicionalno održava u mestu ... . Sa prijateljicom je bila u letnjoj bašti kafića „...“ u kojoj se nalazio veći broj ljudi. One su sedele za šankom a tužilja je bila okrenuta prema bini, kada je BB ušao sa automatskom puškom i nasumično započeo rafalnu paljbu ispaljivanjem 26 metaka. Od dejstva ispaljenih projektila preminulo je 5 osoba, a 21 osoba je ranjena, a među njima i tužilja. Ona je zadobila prostrelnu ranu leve strane lica i prevezena je u Urgentni centar u Zrenjaninu, gde joj je urađena hirurška intervencija i ostala je na bolničkom lečenju do 06.07.2016. godine kada je otpuštena. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka maksiofacijalne struke, utvrđeno je da je tužilja (rođena ... godine) predmetnom prilikom povređena tako što joj je smrskana jagodična kost i zaostao joj je deo metka u obrazu, zbog čega je istog dana operisana. Od zadobijene povrede kod tužilje je na licu ostao vidljiv ožiljak ispod donjeg kapka, prisutna je asimetrija lica i slabija pokretljivost očnog kapka, zbog čega po nalazu i mišljenju ovog sudskog veštaka kod tužilje postoji estetska naruženost srednjeg stepena. Pretrpela je i fizičke bolove utvrđenog intenziteta i trajanja. Od pretrpljenih povreda kod tužilje je došlo do trajnog umanjenja životne aktivnosti od 10 do 15% koja se ispoljava u problemu češćih upala sinusa i spontanog curenja tečnog sadržaja, a naročito u hladnijem vremenskom periodu. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka neuropsihijatrijske struke, utvrđeno je da je kod tužilje zbog pretrpljenih povreda prisutan strah i duševna patnja u srednjem stepenu. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Zrenjaninu K 85/16 od 01.03.2017. godine, BB je oglašen krivim za krivično delo teškog ubistva iz člana 114. stav 1. tačka 11. Krivičnog zakonika i još dva krivična dela, zašta mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 40 godina. Ovaj njegov akt nije bio usmeren protiv tužilje lično, niti je ona u istom učestvovala u bilo kom svojstvu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da postoji odgovornost tužene za nastalu nematerijalnu štetu koju je tužilja pretrpela kao posledicu akta nasilja koji država preko svojih organa nije sprečila, a na osnovu člana 180. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Obzirom na to da je prema članu 11. Zakona o ministarstvima, propisan delokrug poslova Ministarstva unutrašnjih poslova, koji se odnose na zaštitu života, ličnu i imovinsku bezbednost građana, a između ostalog na održavanje javnog reda i mira, obezbeđenje zborova i drugih okupljanja građana. Te da je članom 30. stav 2. Zakona o policiji propisano da se policijski poslovi obavljaju u cilju ostvarivanja bezbednosne zaštite života, prava i slobode građana, zaštite imovine kao i podrške vladavini prava, a stavom 3. istog člana je navedeno da su policijski poslovi između ostalih obezbeđenje određenih javnih skupova, objekata i prostora. Kako je utvrđeno da je tužilja pretrpela nematerijalnu štetu u sva četiri tražena vida, prvostepeni sud je primenom odredbe člana 200. stav 1. ZOO, rukovodeći se kriterijumima relevantnim za odmeravanje visine ove naknade, obavezao tuženu da tužilji na ime pretrpljenih fizičkih bolova, straha, umanjenja životne aktivnosti te naruženosti srednjeg stepena, isplati novčane iznose od ukupno 1.200.000,00 dinara. Prilikom utvrđivanja visine ove pravične naknade sud je imao u vidu da se tim iznosima ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom u smislu stava 2. citirane zakonske odredbe.

Drugostepeni sud je u pobijanoj presudi zauzeo suprotno pravno stanovište zbog čega je odbio tužbeni zahtev tužilje, nalazeći da je odredbom člana 180. stav 1. ZOO, predviđena posebna odgovornost države za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem, odnosno uništenjem imovine fizičkog lica usled akata terora ili nasilja, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacije, koji su usmereni protiv države i njenog uređenja jer su državni organi u tim slučajevima bili dužni da spreče takvu štetu. Međutim, ocenio je da tužena nije odgovorna za nastalu štetu usled akata nasilja koji su usmereni protiv pojedinaca, kao u konkretnom slučaju jer akt nasilja neposrednog štetnika nije bio usmeren protiv države i njenog poretka, odnosno nije imao za cilj ispoljavanje nezadovoljstva prema državi, već se radi o aktu nasilja pojedinca BB za koji je oglašen krivim, a koji je po podacima iz krivičnih spisa to učinio iz ličnih pobuda. Zaključio je takođe da odgovornost tužene ne postoji ni na osnovu odredbe člana 172. stav 1. ZOO jer nije utvrđeno da je šteta nastala nepravilnim ili nezakonitim radom ili propustom državnog organa u vršenju svojih funkcija.

Ispravno je stanovište drugostepenog suda da akti nasilja treba da imaju uži smisao od onog koji je uobičajen, odnosno da bi za postojanje posebne odgovornosti države na osnovu člana 180. stav 1. ZOO, to bili samo oni akti nasilja koji su usmereni na podrivanje ustavnog uređenja jer bi njihovo uobičajeno značenje dovodilo do odgovornosti države za svaku telesnu povredu, ubistvo, oštećenje ili uništenje imovine koje je prouzrkovano ovakvim aktom.

Međutim, drugostepeni sud je pogrešno primenio citiranu zakonsku odredbu jer je propustio da oceni da se štetni događaj od 02.07.2016. godine odigrao na javnoj manifestaciji „...“ koja se tradicionalno održava u mestu ... na otvorenom prostoru u prisustvu većeg broja ljudi, u letnjoj bašti na javnom mestu. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ovakva kvalifikacija tradicionalne manifestacije kao organizovanog javnog okupljanja većeg broja ljudi na otvorenom prostoru i na javnom mestu, vodi zaključku da postoji posebna odgovornost države za štetu nastalu prilikom ovakve manifestacije na osnovu citirane zakonske odredbe jer su za to nadležni organi tužene po navedenim propisima, bili dužni da obezbede određeni stepen bezbednosti učesnika ovakve manifestacije koja se održavala na otvorenom prostoru. Tužilja kao njen slučajni učesnik, pritom nije lice iz stava 2. citirane zakonske odredbe koje ne bi imalo pravo na naknadu štete po ovom osnovu. Osim toga, tužilja kao oštećeno lice nije nekom svojom radnjom doprinela da dođe do štetnog događaja, zbog čega ne postoje ni osnovi za isključenje posebne odgovornosti tužene za nastalu štetu, a koja postoji bez obzira na odgovornost neposrednog štetnika.

Odluka o troškovima prvostepenog postupka pravilno je doneta na osnovu članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Odluku kao u stavu drugom izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 2, 163. stav 1, 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, a visina troškova je odmerena na ime zahtevane naknade troškova za sastav revizije u opredeljenom iznosu, a prema važećoj AT.

Iz izloženog razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić