U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi i BB su bili u braku od 19.06.2016. godine do 21.05.2021. godine i imaju jedno zajedničko dete - mal. VV, rođenog ... godine, koji je nakon razvoda braka roditelja poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, određen je model viđanja deteta sa tuženim i obavezan tuženi da svojim doprinosom učestvuje u izdržavanju mal. deteta. Nakon razvoda braka BB živi u stanu sa mal. detetom, a tuženi u porodičnoj kući sa majkom. Tuženi je tokom 2023. godine kontinuirano vršio psihičko nasilje nad bivšom suprugom BB, tako što ju je uznemiravao telefonskim pozivima, komunikacijom koja nije bila primerena praćenjem njenog kretanja, na taj način što je i u periodima kada nije bilo određeno da dete preuzima od majke, svoje vozilo parkirao ispred zgrade u kojoj ona živi, uhodio je prolazeći kolima pored nje kada je u gradu i posmatrajući je iz kola, kao i tako što se učestalo nalazio na parkingu „...“ u vreme kada se BB vraćala sa posla, a kada bi je ugledao uključivao bi se u saobraćaj, te tako što ju je vređao kako nju, tako i njenu majku. Postupajući po prijavama BB od od 07.03.2023. godine, od 22.05.2023. godine i od 19.08.2024. godine, da je bivši suprug psihički uznemirava, omalovažava i obraća joj se pogrdnim rečima, naređenjima PS Gornji Milanovac i rešenjem Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu, tuženom su izrečene privremene zabrane da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj u trajanju od 48 časova, koje su produžavane za još 30 dana, jer postoji rizik od ponavljanja nasilja od strane učinioca, ovde tuženog. Centar za socijalni rad je u postupku stručne procene u više navrata realizovao odvojene stručni intervjue sa tuženim, BB i mal. VV i ocenio svrsishodnost izricanja mere zaštite od nasilja u porodici prema tuženom, jer je reč o ponovljenim prijavama i proceni da je odnos bivših partnera veoma osetljiv sa karakteristikama obostranog nezadovoljstva, otežane komunikacije, da pri tom žrtva nasilja BB uznemirujući reaguje na iskaze, komentare i način komunikacije bivšeg supruga sa njom, jer on u komunikaciji verbalno istupa agresivno i uvredljivo, te da bi izricanje mere imalo preventivnu funkciju sa ciljem da se poboljša kvalitet komunikacije bivših supružnika i da se isti realizuju isključivo u pravcu roditeljske saradnje. Iz iskaza BB utvrđeno je da prisustvuje telefonskim razgovorima između tuženog i mal. deteta, da čuje da tuženi govori detetu da je ona jadnica, bednica, da će ona i njena porodica „videti svoga boga“, da će on završiti u zatvoru zbog njenih prijava, da joj je tuženi slao poruke u kojima je vređa, da je svaki dan bio na parkingu pored kojeg ona prolazi kada se vraća sa posla, što su zapazile i njene kolege, kao i komšije kada sedi u kolima ispred zgrade u vreme kada nije predviđeno da preuzme dete i da na taj način kontroliše njeno kretanje. Zbog navedenih dešavanja oseća strah od tuženog.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbi čl. 197. i 198. Porodičnog zakona i ocenili da je tužbeni zahtev za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici osnovan.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Članom 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je nasilje u porodici ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, a nasiljem u porodici u smislu stava 2. tač. 6. ovog člana, smatra se naročito vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Ukoliko sud utvrdi da postoji nasilje u porodici, ovlašćen je, da u smislu člana 198. Porodičnog zakona, odredi jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice, koje su određene taksativno, po sistemu enumeracije, tako da sud nije ovlašćen da odredi bilo koju drugu meru.

Zakonska definicija nasilja u porodici omogućava sveobuhvatnu zaštitu, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i obuhvata sve moguće vidove ispoljavanja nasilja tj. svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje kojim se ugrožavaju osnovne vrednosti ljudskog bića – njegov telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. Ovako široko definisanje pojma nasilja u porodici je neophodno kako bi se omogućila pravovremena reakcija institucija sistema na nasilje u porodici, tj. određivanje mere zaštite od nasilja u porodici dok ono još uvek nije poprimilo teže oblike, jer se time može prekinuti proces eskalacije nasilja. Svi vidovi nasilja prema članu porodice u porodici, između ostalog vrađenje, drskost, bezobzirnost i zlonamernost su komponente nasilja u porodici, njegova suštinska obeležja, koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja. Ovi pojmovi predstavljaju tipične pravne standarde, čiju sadržinu sud treba da popuni svojim sudom vrednosti. Da bi kriterijumi za konkretizaciju ovih pravnih standarda doveli do adekvatne i prvovremene reakcije na nasilje u cilju njegovog sprečavanja, neophodno je da sud pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje, što podrazumeva da se svako ponašanje koje odstupa od standarda „normalnog“ ophođenja i komunikacije sa članovima porodice kvalifikuje kao nasilje u porodici.

Mere zaštite od nasilja u porodici se izriču zbog već ispoljenog nasilja. Izvršeno porodično nasilje, bez obzira na intenzitet i oblik ispoljavanja, dovoljan je razlog za izricanje mera porodično pravne zaštite, pri čemu treba imati u vidu da porodično nasilje, po pravilu, ima uzlaznu liniju u vidu oblika ispoljavanja i posledica koje izaziva, zbog čega je neophodno izricanje mera zaštite onda kada nasilje još uvek nije poprimilo teže oblike. Svrha zaštitnih porodično pravnih mera jeste da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici, da se obezbedi nužna zaštita fizičkog i psihičkog intergiriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice izloženog nasilju, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju i podstiču ponavljanje nasilja, odnosno izvršenje drugih vidova nasilja. Koja mera zaštite će se izreći zavisi od konkretne radnje koja predstavlja nasilje u porodici, opasnosti koja se tom radnjom izaziva, uznemirenosti člana porodice za tako preduzete radnje, njegove ugroženosti, kao i procene stepena opasnosti od ponovljenog nasilja.

I po oceni vrhovnog suda iz pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tuženi u više navrata ugrozio duševno zdravlje i spokojstvo bivše supruge te da njegovo ponašanje ima takve karakteristike da se može smatrati drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem i da odstupa od standarda normalnog ponašanja u ophođenju i komunikaciji sa članovima porodice, uključujući i bivšu suprugu.

Kod takvog stanja stvari, suprotno navodima revizije, i po oceni Vrhovnog suda su se u ponašanju tuženog stekli elementi nasilja u porodici, pa je zbog opasnosti od daljeg produbljivanja konflikta i rizika od eskalacije nasilja opravdano određivanje mere zaštite od nasilja u porodici –zabrana daljeg uznemiravanja bivše supruge BB i uzdržavanje od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava njen telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo, što je celishodnim procenio i Centar za socijalni rad u Gornjem Milanovcu. Po oceni Vrhovnog suda ovom zaštitnom merom kao najblažom merom zaštite od nasilja u porodici je moguće postići svrhu zaštitnih porodično pravnih mera, u cilju obezbeđivanja bivšoj supruzi tuženog mira, spokoja, bezbednosti i života bez straha od daljeg nasilja. Period od godinu dana trajanja izrečene mere je dovoljan da bi se postigla svrha određivanja te mere, s tim da se ona može produžiti dok ne prestanu razlozi zbog kojih je određena.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude. Odluka o tužbenom zahtevu je doneta pravilnom primenom materijalnog prava, za koju su dati dovljni i jasni razlozi, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. U reviziji se ponavljaju navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tuženog kojima je s pozivom na ocenu dokaza i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje osporavao pravilnost prvostepene presude, ali je i po oceni Vrhovnog suda dao pravilne razloge koje je uzeo u obzir, a koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković