.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4830/2021
15.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilaca AA iz mesta ... i BB iz mesta ..., čiji je zajednički punomoćnik Nemanja Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 6448/19 od 19.11.2020. godine, u sednici veća održanoj 15.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 6448/19 od 19.11.2020. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 6448/19 od 19.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 16015/18 od 21.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog manje isplaćenih penzija u periodu od oktobra 2015. godine zaključno sa avgustom 2018. godine, isplati ukupan iznos od 4.551,44 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos navedenog perioda od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje kojim je traženo da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete zbog manje isplaćenih penzija u periodu od oktobra 2015. godine zaključno sa avgustom 2018. godine, isplati ukupan iznos od 5.120,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 6448/19 od 19.11.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužilaca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 16015/18 od 21.03.2019. godine. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i neujednačene sudske prakse, primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20).
Prema članu 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužilaca kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. O zahtevu tužilaca za naknadu štete zbog manje isplaćene penzije u periodu od oktobra 2015. godine do septembra 2018. godine, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučeno o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene člana 109. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jer su se tužioci prijemom isplate opredelili za isplatu penzije u gotovini na adresu prebivališta i takvim načinom izbora prihvatili obavezu da plate poštarinu (cenu za pružene poštanske usluge) predviđenu cenovnikom JP ,,Pošta Srbije“. Pravnosnažne odluke drugačije sadržine, priložene uz reviziju, ne ukazuju nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga, nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, pa je primenom člana 404. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari, podneta je 15.10.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 10.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, radi se o sporu male vrednosti, zbog čega primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
