Rev 4832/2019 3.1.4.9

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4832/2019
18.12.2019. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, koju zastupa Vukica Midorović, advokat iz …, protiv tuženog BB iz …, koga zastupa Ivana Sivčev Marčetić, advokat iz …, radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 465/19 od 17.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 18.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 465/19 od 17.09.2019. godine i Osnovnog suda u Kikindi P2 545/18 od 27.05.2019. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 545/18 od 27.05.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da sud samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnom decom parničnih stranaka VV i GG poveri tužilji kao majci a tuženog obaveže da na ime doprinosa zakonskom izdržavanju maloletne dece plaća mesečno počev od podnošenja tužbe 29.11.2018. godine pa ubuduće ukupan iznos od 15.000,00 dinara i to na ime izdržavanja mal. VV iznos od 7.500,00 dinara i mal. GG iznos od 7.500,00 dinara s tim da dospele a neisplaćene rate plati odjednom u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude a buduće do desetog u mesecu za tekući mesec sa zakonskom zateznom kamatom od padanja u docnju do isplate (stav prvi izreke). Samostalno vršenje roditeljskog prava nad mal. VV i GG poverava se tuženom kao ocu. (stav drugi izreke) Naređeno je tužilji da bez odlaganja po prijemu presude maloletnog VV i mal. GG preda tuženom. (stav treći izreke) Obavezana je tužilja da na ime doprinosa zakonskom izdržavanju maloletne dece plaća mesečno ukupan iznos od 10.000,00 dinara odnosno za svako dete ponaosob po 5.000,00 dinara i to počev od 27.05.2019. godine pa ubuduće dok traju zakonski uslovi za to. (stav četvrti izreke) Način održavanja ličnih odnosa tužilje sa maloletnom decom odvijaće se tako što će deca kod majke boraviti svakog prvog i trećeg vikenda u mesecu i to počev od petka popodne u terminu koji bude izvodljiv, tako da ne remeti detetove školske obaveze, do nedelje do 17,00 časova. (stav peti izreke) Određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. (stav šesti izreke) Tužilja je oslobođena od obaveza plaćanja sudskih taksa u ovoj pravnoj stvari (stav sedmi izreke) i odbijen je zahtev tužilje za donošenje privremene mere (stav osmi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 465/19 od 17.09.2019. godine potvrđena je prvostepena presuda u stavu 1-6 i osmom izreke i odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavila reviziju tužilja zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku i nalazi da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju stranke su živele u vanbračnoj zajednici u periodu od 13.10.2011. godine do 20.11.2017. godine u kojoj je rođeno dvoje dece VV … godine i GG dana ... godine. Tužilja je više puta prekidala zajednicu života a dana ... 2017. godine je sa decom smeštena u sigurnu kuću. Tim povodom nadležno tužilaštvo protiv tuženog nije pokrenulo postupak za krivično delo nasilja u porodici niti je tužilja podnela tužbu radi određivanja mera zaštita. Tužilja živi sa decom u … u roditeljskoj kući sa majkom, bratom i njegovom porodicom. Nije radno angažovana niti pokazuje autentičnu motivaciju za radno angažovanje a izdržava se od socijalne pomoći u mesečnom iznosu od 14.100,00 dinara i dečijeg dodatka u iznosu od 5.500,00 dinara. Tuženi je nakon prekida zajednice života stranaka nastavio da živi u porodičnoj kući površine 52 m2 u …, vlasništvo roditelja, zaposlen je sa zaradom od 37.000,00 dinara mesečno.

Nalazeći da je procena Centra za socijalni rad, da je sredina u kojoj deca sada žive sa tužiljom nestimulativna za njih, jer su izloženi čestim sukobima članova porodice, da tužilja nije na adekvatan način odgovorila na deo svojih roditeljskih obaveza koje se odnose na dečije obrazovanje, jer starije dete ne pohađa redovno … ustanovu i nije pripremljeno za polazak u školu, da je tužilja onemogućavala održavanje ličnih odnosa dece sa tuženim i tuženog pominjala u negativnom kontekstu pri čemu je tuženi u stanju da na odgovarajući način zadovolji potrebe dece ukoliko bi mu bila poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava, nižestepeni sudovi su primenom člana 6. stav 1. , 266. stav 1., 78. stav 3. i 160-162. Porodičnog zakona i člana 3. Konvencije o pravima deteta odbili tužbeni zahtev, odredili da samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnom decom stranaka vrši otac, naložili tužilji predaju dece, obavezu izdržavanja i uredili način odražvanja ličnih odnosa dece sa majkom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijana odluka je zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava usled čega činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Prema članu 6. stav 1. Porodičnog zakona svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču detata, a prema članu 266. stav 1. istog zakona u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. Iako je pobijana odluka formalno zasnovana na navedenim odredbama, odbijanjem tužbenog zahteva i poveravanjem samostalnog vršenja roditeljskog prava ocu nisu uzete u obzir i ispitane sve okolnosti nužne za procenu najboljeg interesa maloletne dece stranaka u postupku odlučivanja o vršenjeu roditeljskog prava. U sprovedenom postupku pribavljeni su izveštaji Centra za socijalni rad … i … i saslušana tužilja u svojstvu parnične stranke pri čemu se tuženi, iako uredno pozvan nije odazvao nijednom pozivu suda, niti je podneo protivtužbu za samostalno vršenje roditeljskog prava. U sporu za vršenje roditeljskog prava sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove sepcijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima ali se time uloga suda ne završava, već je sud dužan da samostalno proceni podobnost roditelja za vršenje roditeljskog prava vodeći računa o mišljenju organa starateljstva i svim relevantnim okolnostima slučaja uz procenu najboljeg interesa dece primenjujući pri tom istražno načelo shodno članu 205. Porodičnog zakona. Nižestepene odluke daju razloge u vezi indicija za porodično nasilje, međutim, pasivno držanje tuženog u postupku, ukazivanje tužilje na porodično nasilje i boravak u sigurnoj kući, boravak tuženog u ... (izveštaj Centra za socijalni rad …) čija dužina nije ispitana i presuđenje bez ijednog neposrednog kontakta suda sa tuženim predstavljaju okolnosti čiji pravni značaj sud nije u potpunosti i neposredno ocenio a koje za sada čine spornim postojanje volje tuženog za samostalno staranje o deci i njegovu podobnost za samostalno vršenje roditeljskog prava. Sa iznetih razloga nižestepene odluke su morale biti ukinute.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti, ponovo oceniti najbolji interes dece i donetu pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić