Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je prvotužena BB dužna da u roku od 15 dana od prijema presude zaključi ugovor o prodaji predmetnih nepokretnosti sa tužiljom, pod istim uslovima iz ugovora overenog od strane javnog beležnika OPU 1229/2016 od 15.07.2016. godine, jer će u protivnom ova presuda biti pravni osnov za uknjižbu tužilje kao vlasnika u zemljišnim knjigama. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je prvotužena BB ovlašćena da u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude kod Javnog beležnika Negovana Antića iz ..., podigne iznos od 5.000 evra deponovan od strane tužioca. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže drugotuženog VV da se u roku od 15 dana po prijemu presude iseli sa svim licima i stvarima iz objekta, ako se tamo nađu, i da ih preda tužiocu bez lica i stvari. Stavom šestim izreke, obavezana je tužilja da tuženima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 186.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2705/19 od 15.05.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Kruševcu P 2779/16 od 14.03.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužlja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbe člana 403. i 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana odluka drugostepenog suda je u skladu sa ustanovljenom sudskom praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama revizijskog suda da je za zaštitu i ostvarivanje zakonskog prava preče kupovine nepokretnosti neophodno da imalac prava istovremeno sa podnošenjem tužbe položi kod suda u depozit iznos u visini tržišne vrednosti nepokretnosti koja je predmet kupoprodaje na dan podnošenja tužbe, shodno odredbi člana 10. stav 5. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“ br. 93/2014, 121/2014 i 6/2015). Navedeni uslovi su propisani budući da je suština zaštite i ostvarivanja prava preče kupovine da imalac tog prava pribavi predmet prodaje pod istim uslovima kao kupac iz pobijanog ugovora, odnosno da se obezbedi garancija prodavcu da neće biti izigran i da će se kupoprodaja sa licem koje želi da ostvari svoje zakonsko pravo preče kupovine realizovati pod istim uslovima i na način kao sa trećim licem. Zbog toga su u konkretnom slučaju pravilno primenjene relevantne odredbe Zakona o prometu nepokretnosti, te stoga nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tužilje radi novog tumačenja prava, niti postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne postoji potreba ni da se odlučuje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, jer tužilja uz reviziju nije dostavila, niti se pozvala na suprotne sudske odluke iz kojih bi proizlazilo da je na drugačiji način odlučivano u istoj ili istovetnoj činjeničnopravnoj situaciji.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.08.2016. godine. Vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom od 5.000 evra, koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani revizijski cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić