Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se ramotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji na ime tržišne vrednosti automobila koji joj je oduzet u krivičnom postupku vođenom protiv njenog sina, jer je on, u ime i za račun tužilje kupio vozilo koje je prethodno ukradeno u Italiji i koje je imalo falsifikovanu dokumentaciju i prepravljen broj šasije. Pobijana presuda kojom je tužbeni zahtev tužilje odbijen zasnovana je na primeni pravila o teretu dokazivanja u smislu odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima u vezi odredbe člana 5. stav 1. Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila (''Službeni glasnik RS'', br. 69/10 ... 95/15), i odredbe člana 8. stav 1. i stav 3. Pravilnika o tehničkom pregledu vozila (''Službeni glasnik RS'', br. 23/84), na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da u vreme carinske kontrole i registracije predmetnog vozila nije postojalo obaveštenje Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju, na osnovu kog bi bila dovedena u sumnju verodostojnost priloženih isprava i broja šasije na predmetnom vozilu, zbog čega nadležni državni organi nisu imali saznanje, niti indicije da se radi o ukradenom vozilu. Tužilja u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, međutim, za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 28.04.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 2.170.902,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković