Presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr1 568/2021 od 02.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, radi ujednačavanja sudske prakse po pitanju pravnog dejstva odluke Ustavnog suda na postupke izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene delimično osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Valjevu R4 St.br. 144/2019 od 15.04.2018. godine, usvojen je prigovor radi ubrzavanja postupka i utvrđeno je da je tužiocu u postupku stečaja nad HK „Viskoza“ a.d. „Celuloza“ d.o.o. iz Loznice, koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu St-br. 44/2010, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te je naloženo stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme sve mere i radnje potrebne radi unovčenja imovine stečajnog dužnika i da o preuzetim merama obavesti predsednika suda u roku od 30 dana. Navedeni stečajni postupak pokrenut je 11.06.2009. godine. Zaključkom o listi potraživanja Privrednog suda u Valjevu St.br. 44/09 od 16.02.2011. godine, utvrđeno je da je tužilac ima potraživanje u četvrtom isplatnom redu pod rednim brojem ... u iznosu od 104.309,00 dinara na ime glavnog duga, na ime kamate 1.191.561,00 dinara, a na ime ostalih troškova iznos od 17.776,00 dinara. Tužilac u stečajnom postupku nije naplatio svoje potraživanje. Kamata je obračunata komformnom metodom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pobijanom presudom je usvojen tužbeni zahtev tužioca u celosti sa zaključkom da tužena odgovara za štetu koju je pretrpeo tužilac, kao bivši zaposleni kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim i državnim kapitalom, neizvršenjem pravnosnažne sudske odluke kojom mu je dosuđenom novčano potraživanje iz radnog odnosa, odnosno u stečaju utvrđenog potraživa, s obzirom da mu je u tom postupku utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak sudova o pravu tužioca na naknadu materijalne štete, prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu, odlučili pravilnom primenom materijalnog prava, odnosno odredbi člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Naime, tužena odgovara za štetu nastalu zbog potpunogili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koji su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaju vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine).

Suprotno navodima revizije, utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku, tužilac je stekao pravo da zaheva od tužene naknadu materijalne štete u visini neisplaćenog potraživanja priznato po stečajnom postupku u utvrđenom iznosu glavnog duga od 104.309,00 dinara, bez obzira na činjenicu da stečajni postupak još uvek nije okončan. Isplatom naknade štete, tužena stupa u stečajni postupka na mestu tužioca i u tom postupku može naplatiti svoje potraživanje u visini isplaćene naknade materijalne štete.

Međutim, po oceni Vrhvnog kasacionog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete, u delu koji se odnosi na obračunatu kamatu u kapitaliziranom iznosu, koja čini deo glavnog zahteva.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zaključkom Privrednog suda u Valjevu od 16.02.2011. godine, tužiocu je priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 1.313.646,00 dinara, u koji je uračunata i pripisana glavnica i zakonska zatezna kamata, obračunata od dana dospelosti do dana otvaranja stečajnog postupka, primenom komforne metode, a u skladu sa odredbom člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), važećeg u vreme donošenja ovog zaključka.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine („Službeni glasnik RS“ broj 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), u delu koji glasi: „primenom komforne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga stečajnog dužnika, ovde tužioca, u stečajnom postupku nije obračunata primenom proporcionalne metode (prost interesni račun), budući da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da nije bilo izmene Zaključka od 17.03.2010. godine.

Suprotno stavu nižestepenih sudova da se pomenuta odluka Ustavnog suda ne može primenjivati retroaktivno i to po proteku roka iz člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, Vrhovni kasacioni sud podseća da je nakon navedene odluke Ustavnog suda, na sednici Građanskog odeljenja VKS od 02.04.2013. godine, zauzet pravni stav o sprovođenju izvršenja izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, koji se ima primeniti u konkretnom slučaju, a prema kome u slučaju da izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana kamata obračunata komfornom metodom po zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti komforni metod, od tada do 17.05.2012. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama čl. 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Imajući izneto u vidu, u situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa. U konkretnom slučaju to nije učinjeno u postupku stečaja, jer nakon donošenja Zaključka od 16.02.2011. godine nije bilo novog obračuna kojim bi bila utvrđena ukupna visina tužiočevog potraživanja, gde bi se na glavni dug obračunala zakonska zatezna kamata prostim interesnim računom i to za period od dana dospelosti potraživanja utvrđenih pravnosnažnim presudama protiv dužnika, do dana otvaranja postupka stečaja.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. i 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci. Prvostepeni sud će u ponovnom postupku, od Privrednog suda u Valjevu, pribaviti izveštaj o iznosu obračunate zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga, a iz Zaključka od 16.02.2011. godine, u odnosu na tužioca i to od dana dospelosti njegovog potraživanja do dana otvaranja stečajnog postupka, sve u skladu sa odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, odnosno metodom prostog interesnog računa.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić