Protiv rešenja sadržanog u stavu prvom izreke drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Protiv drugostepene presude u stavu drugom izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje iz stava prvog izreke prvostepene presude, u smislu čl. 408. i 420. stav 3. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP na koju se revizija neosnovano poziva, jer nije bilo nezakonitog postupanja suda kojim bi tužiocu bilo onemogućeno da raspravlja pred sudom. Neosnovno se revizijom ukazuje i na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom.

U postupku je utvrđeno da su tužioca u prvostepenom postupku zastupali punomoćnik Dragomir Petrović, koji je prvostepenu presudu primio 13.10.2021. godine, i adv. Miodrag Terzić koji je prvostepenu presudu primio 08.10.2021. godine. Punomoćnik adv. Miodrag Terzić je izjavio žalbu na prvostepenu presudu 29.10.2021. godine, a zatim dopunu žalbe 12.11.2021. godine. Punomoćnik tužioca Dragomir Petrović nije izjavio žalbu na prvostepenu presudu.

S obzirom na navedeno, pravilno je drugostepenim rešenjem sadržanim u stavu prvom izreke drugostepene presude, žalba tužioca odbačena.

Prema članu 367. stav 1. ZPP, stranka može da izjavi žalbu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude. Kada stranka ima više punomoćnika, dovoljno je da se dostavljanje pismena izvrši jednom od njih, u smislu člana 135. stav 2. ZPP, a u situaciji kada je prvostepena presuda dostavljena obojici punomoćnika, rok za izjavljivanje pravnog leka počinje da teče zasebno od dana kada je sudska odluka dostavljena svakom od njih, prema pravnom shvatanju Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 23.02.2011. godine.

U konkretnom slučaju, punomoćnik tužioca Dragomir Petrović nije izjavio žalbu na prvostepenu presudu, a punomoćnik Miodrag Terzić je žalbu izjvio po isteku zakonskog roka od 15 dana, koji je istekao 25.10.2021. godine.

Iz iznetog proizilazi da je žalba neblagovremena, kao i dopuna žalbe, u smislu čl. 104. i 378. stav 2. ZPP, pa je pravilno drugostepenim rešenjem odbačena na osnovu čl. 389. stav 1. ZPP, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu čl. 414. stav 1. i 420. ZPP.

Odlučujući o revizij tuženog, Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u stavu drugom izreke, u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Narodnog odbora Opštine Loznica od 16.06.1954. godine, u stambenu zajednicu su uključene zgrade tužiočevog pravnog prethodnika BB iz razloga što ima više zgrada u Loznici u ...ulici i na Trgu ... . Rešenjem Komisije za nacionalizaciju Opštine Loznica od 10.08.1959. godine utvrđeno je da je nacionalizovana poslovno-stambena zgrada u vlasništvu pravnog prethodnika tužioca u ... ulici br. .. i na Trgu ... br. .., na kp .. KO Loznica. Rešenjem Odeljenja za finansije Opštine Loznica od 21.06.1962. godine, u predmetu nacionalizacije nepokretnosti BB, utvrđeno je da su na dan 26.12.1958. godine, kao dana stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, nacionalizovane i prešle u društvenu svojinu nepokretnosti, pored ostalih stambeno-poslovna zgrada u Loznici Trg ... br. .., i da je zemljište na kome se nalaze objekti nacionalizovano rešenjem Odeljenja za finansija Opštine Loznica 16.11.1959. godine. Rešenjem Odeljenja za finansija Opštine Loznica od 11.03.1963. godine određena je naknada za nacionalizovane lokale u ...ulici br. .. i .. i na Trgu ... br. .., po rešenju Komisije za nacionalizaciju od 05.05.1959. godine, pa je pravnom prethodniku tužioca BB određena naknada od 504.686,00 tadašnjih dinara i utvrđeno je da je na ime akontacije naknade primio 382.172,00 dinara. Rešenjem SO Loznica, Odeljenja za finansije od 29.07.1967. godine, izvršen je administrativni prenos prava korišćenja sa dotadašnjih korisnika stambenog preduzeća „Naš dom“, na kp .. u KO Loznica sa postojećim objektima na parceli, na trgovinsko preduzeće, ovde tuženog „Jadar“ iz Loznice, radi izgradnje robne kuće u skladu sa urbanističkim planom. Tuženo preduzeće je sa stambenim preduzećem „Naš dom“ 1967. godine zaključio Ugovor o zameni poslovnih prostorija, tako što je stambeno preduzeće „Naš dom“ ustupilo tuženom poslovne prostorije na Trgu ... br .. u Loznici, a tuženi mu je u zamenu ustupio drugu poslovnu prostoriju u Loznici. Tuženi je korisnik kp .. KO Loznica i vlasnik robne kuće koja se nalazi na ovoj parceli, a koja je sagrađena nakon rušenja objekta koji su bili u vlasništvu pravnog prethodnika tužioca. Rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije, Uprave za imovinsko-pravne poslove od 13.07.1991. godine, koje je potvrđeno presudom Vrhovnog suda Srbije U 690/91 od 17.06.1992. godine, obustavljen je postupak utvrđivanja predmeta nacionalizacije, pokrenut po zahtevu ranijeg vlasnika BB. Nakon obnove katastra nepokretnosti od 21.02.2011. godine, nove kp .., .. i .. KO Loznica formirane su od ranije kp .. KO Loznica Grad, koja je bila upisana kao društvena svojina TP „Jadar“ obnovom premera iz 1965. godine, bez podataka o pravnom osnovu upisa, a koja odgovara ranijoj kp .. KO Loznica. Prema dopisu Poreske uprave – Filijala Loznica od 24.09.2018. godine, tržišna vrednost kp .. od 7 a, 07 m2 iznosi 9.269,00 dinara po m2, a prosečna tržišna vrednost poslovnog prostora iznosi 93.419,00 dinara po m2. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno je da tržišna vrednost poslovnog prostora na predmetnoj lokaciji iznosi 1.500 evra po m2, a tržišna vrednost pomoćnih objekata 400 evra po m2 u dinarskoj protivvrednosti. Površina oduzetog poslovnog prostora od 136,34 m2, odnosno 4 lokala na dan veštačenja 21.06.2021. godine iznosi ukupno 24.044.854,23 dinara, a površina od 104 m2 pomoćnih objekata iznosi 4.891.036,08 dinara. Tržišna vrednost zemljišta utvrđena je na 278 evra po m2, odnosno za ukupnu površinu od 0.07.07 ha - 23.104.980,00 dinara. Tržišna vrednost 4 lokala u vreme delimične isplate naknade 1963. godine iznosila je 9.617.942,00 dianra, a pomoćnih objekata 611.379,06 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudoma primenjeno materijalno pravo kada je tuženi obavezan da tužiocu kao pravnom sledbeniku ranijeg vlasnika isplati naknadu za oduzetu nepokretnost u ukupnom iznosu od 27.853.688,71 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Prema članu 43. važećeg Zakona o eksproprijaciji, naknada za eksproprisanu stambenu zgradu, stan ili poslovnu prostoriju određuje se prema tržišnoj vrednosti takve nepokretnosti. Prema članu 42. stav 1. tog zakona, naknada za eksproprisano poljoprivredno i građevinsko zemljište određuje se u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta. Stavom 2. ovog člana propisano je da procenu tržišne vrednosti iz stava 1. vrši organ nadležan za utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima. Prema članu 71a. tog zakona, odredbe koje se odnose na eksproprijacuju nepokretnosti shodno se primenjuju i na administrativni prenos nepokretnosti, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

U konkretnom slučaju, radi se o administrativnom prenosu prava korišćenja, izvršenim u skladu sa tada važećim Zakonom o eksproprijaciji („Službeni list SFRJ“ 12/57 ... 13/65). Tuženom je rešenjem o administrativnom prenosu, donetim u skladu sa tada važećim propisima, preneto pravo korišćenje na objektima koji su se nalazili na kp br .. KO Loznica, čiji je raniji vlasnik bio pravni prethodnik tužioca, pa je u obavezi da mu isplati odgovarajuću naknadu u visini koja se određuje prema odredbama važećeg Zakona o eksporoprijaciji. U postupku je pravilno utvrđeno, prema nalazu i mišljenju veštaka, da ukupna visina naknade za oduzete nepokretnosti prema tržišnim cenama na dan veštačenja iznosi 28.935.891,03 dinara, a da je tržišna vrednost oduzete imovine u vreme delimične isplate 1963. godine iznosila ukupno 10.229.321,06 dinara, tako da tada isplaćeni iznos od 382.172,00 dianra predstavlja 3,74% od ukupne tržišne vrednosti nepokretnosti u vreme presuđenja, pa je po odbitku navedenog procenta pravilno tuženi obavezan da tužiocu isplati dosuđeni iznos sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Revizijom tuženog neosnovano se ukazuje da je u pobijanoj presudi pogrešno primenjena odredba člana 43. i 71a. Zakona o eskproprijaciji. Ostalim revizijskim navodima osporava se nalaz i mišljenje veštaka, što predstavlja pobijanje utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega se revizija ne može podneti, prema članu 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Spomenka Zarić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić