Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Sikimić advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, čiji je zakonski zastupnik Gradski javni pravobranilac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 407/2018 od 25.01.2018. godine, u sednici veća održanoj 20.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 407/2018 od 25.01.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 16917/14 od 21.09.2017. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezan tuženi da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove, fizičke bolove, strah i duševne bolove zbog naruženosti isplati iznose navedene u tom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do isplate. Stavom drugim izreke je odbijen tužbeni zahtev tužilje preko dosuđenih iznosa sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do isplate. Stavom trećim izreke je obijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade materijalne štete na ime troškova lečenja za kupovinu sanitetskog materijala isplati ukupan iznos od 21.155,85 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.12.2016. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade materijalne štete na ime troškova lečenja – rehabilitacije isplati ukupan iznos od 283.755,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.12.2016. godine pa do isplate. Stavom petim izreke je odbijen tužbeni zathev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade materijalne štete na ime troškova taksi prevoza isplati ukupan iznos od 229.539,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.12.2016. godine pa do isplate. Stavom šestim izreke je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade materijalne štete na ime izgubljene zarade isplati ukupan iznos od 2.281.893,27 dinara. Stavom sedmim izreke je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade materijalne štete na ime izmakle koristi isplati ukupan iznos od 1.760.674,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.12.2006. godine pa do isplate, a stavom osmim izreke je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 301.373,03 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž 407/2018 od 25.01.2018. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu tuženog kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke je odbio žalbu tužilje kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu u delu stava drugog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev za isplatu nematerijalne štete preko dosuđenih iznosa stavom prvim izreke isplati i iznosa od još 160.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 70.000,00 dinara za pretrpljeni strah sa traženom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke je preinačena prvostepena presuda u stavu drugom izreke u pogledu pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti tako što je obavezan tuženi da tužilji po ovom osnovu, preko dosuđenog stavom prvim izreke prvostepene presude isplati iznos od još 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od prvostepenog presuđenja pa do isplate, a stavom četvrtim izreke je ukinuta prvostepena presuda u stavu petom, šestom, sedmom i osmom izreke i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pobijajući je u stavu trećem izreke na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju, tražeći troškove revizijskog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda u postupku o sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.

Revizija tuženog nije dozvoljena ni po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, koja propisuje da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Ovo sa razloga što se navedena zakonska odredba ne primenjuje u sporovima male vrednosti budući da je posebnom zakonskom odredbom propisano da u sporovima male vrednosti revizija kao vanredni pravni lek nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. ZPP je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić