U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, svekar tužilje, sada pok. GG, bivši iz ... imao je nepokretnosti na prostoru na kome se nalazi sporna parcela, da je parcela nosila broj .. čija je površina 4 ara, da se sa istočne strane graničila sa parcelama br. .. i .. i koje su bile upisane na ime DD i odgovaraju sadašnjim parcelama tužene, da predmetna parcela br. .. odgovara po popisnom katastru katastarskoj parceli broj .. koja je nekada bila upisana na ime GG, da je u toku izrade novog premera i izrade elaborata (koji je u službenoj upotrebi od 1973. godine) ova parcela upisana na ime oca tužene i bila je upisana na njegovo ime do 2008. godine, kada je upisana tužena po osnovu rešenja o nasleđivanju O 468/07 od 19.11.2007. godine (što je utvrđeno na osnovu nalaza i mišljenja veštaka geometra). Ocenom iskaza tužilje i tužene, saslušanih u svojstvu parničnih stranaka i svedoka, utvrđeno je da ni tužena ni njen otac ĐĐ nisu bili u državini navedene parcele, već da su svekar, svekrva i suprug tužilje ovu parcelu kosili i obrađivali, a posle supruga EE, koji je bio u neprekidnoj državini nepokretnosti sve do svoje smrti 1996. godine (a niko mu nije osporavao pravo svojine na navedenoj parceli, pa ni otac tužene sada pok. ĐĐ), tužilja je odmah ogradila parcelu, nije je obrađivala ali je kosila travu i davala drugim licima da kose. Do spora između parničnih stranaka je došlo kada je tužena počela da razgrađuje predmetnu parcelu i skladišti građevinski materijal na njoj, zbog čega je tužilja vodila spor zbog smetanja državine protiv tužene, tokom kog postupka je i saznala da je tužena upisana kao vlasnik na predmetnoj parceli, te je i podnela tužbu za utvrđenje parava svojine u ovoj parnici.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, zaključivši da je tužilja savestan i zakoniti držalac, budući da su svekar, svekrva i njen sada pokojni suprug ovu parcelu obrađivali a potom i kosili, da je tužiljin suprug EE bio u neprekidnoj državini nepokretnosti sve do svoje smrti 1996. godine, a zatim je tužilja nastavila da drži nepokretnost koju je ogradila i istu je kosila i davala drugim licima da kose. Pri tom je ocenio da tužena nije mogla da stekne pravo svojine na predmetnoj parceli jer je njen prethodnik na osnovu avio snimanja upisan kao vlasnik, što nije pravni osnov za sticanje prava svojine, kao i zato što tužena, ni njen otac ĐĐ nisu bili u državini navedene nepokretnosti.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je tokom prvostepenog postupka utvrđeno da se otac tužene od izrade katastra nepokretnosti koji je stupio na snagu 1973. godine vodi kao zemljišno-knjižni vlasnik predmetne kp.br. .., i da je tužena istu nasledila od svog oca 2008. godine. Međutim, zaključio je da tužilja nije dokazala idenitet između parcela stari br. .. površine 4 ara i novi br. .. površine 284 m2, zbog čega nije mogla dokazati ni kontinuitet državine (njenih pravnih prethodnika i nje) na spornoj parceli, kao i da je spornu parcelu tužilja ogradila tek nakon smrti supruga i njegovih pravnih prethodnika, ocenivši da se zato sa sigurnošću ne bi moglo zaključiti da se držanje dela parcele stari broj .. naslednicima ima uračunati kao da je u pitanju državina cele parcele novi br. .. . Pored toga, tužilja nije dokazala ni kontinuitet u nasleđivanju, odnosno da je upravo ona isključivi naslednik ranijih sopstvenika parcele .. i da stoga ima pravo na uračunavanje vremena potrebnog za održaj ranijih sopstvenika, niti je dokazala da je ova državina bila savesna, pri okolnosti da je počev od formiranja katastra 1973. godine ista prvi put upisana na ime pok. oca tužene.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom tužilje osnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka učinjenu pred drugostepenim sudom iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 383. stav 3. ZPP.

Naime, pred prvostepenim sudom je sproveden dokazni postupak čitanjem pismenih dokaza u spisima – nalaza i mišljenja veštaka geometra, iskaza parničnih stranaka i svedoka, kao i uviđajem na licu mesta u prisustvu veštaka geometra, pa je nakon ocene navedenih dokaza prvostepeni sud odlučio o osnovanosti tužbenog zahteva. Međutim, drugostepeni sud je bez otvaranja rasprave, svoju odluku zasnovao na činjenicama koje nisu utvrđene u prvostepenoj presudi, čime je promenio utvrđeno činjenično stanje, bez održavanja rasprave i ponavljanja izvedenih dokaza.

Činjenično stanje drugačije od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, drugostepeni sud može utvrditi samo na osnovu rasprave održane pred drugostepenim sudom. Kako u konkretnom slučaju drugostepeni sud nije otvorio raspravu, u smislu člana 383. stav 3. ZPP, to je počinio bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa navedenom odredbom.

Pri opredeljenju da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, drugostepeni sud je dužan da postupi u skladu sa odredbom člana 384. stav 1. ZPP, te na raspravu pozove stranke i njihove punomoćnike, kao i one svedoke za koje odluči da se saslušaju. Ako smatra da je prvostepeni sud pogrešno ocenio iskaze pojedninih svedoka i na iskazima tih svedoka zasnovao utvrđenje o kakvoj bitnoj činjenici, drugostepeni sud treba da izvede dokaz neposrednim saslušanjem svedoka da bi formirao i u oceni dokaza obrazložio sopstveno uverenje. Drugostepeni sud je slobodan da odluči koje će svedoke da sasluša, a iskaze drugih svedoka da pročita, u zavisnosti od sadržine iskaza datih pred prvostepenim sudom i značaja koji je od strane prvostepenog suda dat iskazima pojedinih svedoka.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će doneti novu odluku o žalbi tužene imajući pri tom u vidu primedbe iz ovog rešenja, te ako nađe da je radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se ponove već izvedeni dokazi u skladu sa ovlašćenjem iz člana 383. stav 3. ZPP će zakazati raspravu na kojoj će ponovnim izvođenjem dokaza pouzdano utvrditi da li je tužilja jedini zakonski naslednik iza pok. EE, ko su zakonski naslednici iza njegovog pok. oca GG i majke, te da li je raspravljena njihova zaostavština i da li je postojao neki dogovor njihovih naslednika u vezi sa korišćenjem predmetne parcele. Prilikom odlučivanja drugostepeni sud će imati u vidu da se u vreme potrebno za održaj uračunava i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni držaoci (član 30. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa), da vreme potrebno za održaj počinje teći od onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj, te ako je u toku održaja došlo do promene ličnosti, uslov da bi nastupilo priračunavanje („akcesija“) vremena održaja je taj da sadašnji držalac ima istu državinu kao i njegovi prethodnici koji su bili zakoniti i savesni držaoci, odnosno samo savesni držaoci (ukoliko se radi o apsolutnom roku za održaj). Ukoliko nisu ispunjeni navedeni uslovi za preračunavanje vremena novog držaoca da rok za održaj teče od momenta pribavljanja stvari, i u tom smislu oceniti da li su bili ispunjeni uslovi za održaj, nakon čega će doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ona zavisi od ishoda odluke o pravnoj stvari.

Na osnovu odredbe člana 415. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić