Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1 1390/2024 od 11.10.2024. godine, potvrdio presudu Osnovnog suda u Bujanovcu P1 149/23 od 11.12.2023. godine u stavu prvom izreke, i dopunsku presudu istog suda P1 149/23 od 05.03.2024. godine, a žalbu tužioca je, u tom delu, odbio kao neosnovanu. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u drugom stavu izreke prvostepene presude tako što je tužilac obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 466.875,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate, dok je deo zahteva za naknadu troškova parničnog postupka preko dosuđenog iznosa do iznosa od 496.125,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate, odbijen. Stavom trećim izreke, odbačena je žalba tuženog izjavljena protiv dopunske presude Osnovnog suda u Bujanovcu P1 149/23 od 05.03.2024. godine, kao nedozvoljena. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na žalbu.

Protiv stava prvog i obavezujućeg dela stava drugog izreke presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca zahtevajući naknadu troškova za sastav tog odgovora.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 1. u vezi člana 386. stav 3. istog zakona, na koju tužilac neosnovano u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je diplomirao 28.11.1979. godine, na fakultetu za ... Univerziteta u Beogradu i stekao visoku školsku spremu i stručni naziv „profesor ...“. Studije je završio sa prosečnom ocenom 7,03 a diplomski ispit položio je sa ocenom 9,00. Potom je, 1974. godine, tužilac završio postdiplomske magistarske studije na istom fakultetu. Nastavno-naučno veće fakulteta za ... Univerziteta u Prištini je 01.10.1993. godine, donelo odluku o imenovanju petočlane komisije za ocenu podobnosti kandidata mr AA (tužilac) i naučne teme doktorske disertacije pod nazivom „BB“. Odbranom navedene doktorske disertacije tužilac je doktorske studije završio 1998. godine, na Fakultetu za ... Univerziteta u Prištini. Povodom konkursa za zasnivanje radnog odnosa na radnom mestu profesora na predmetu „VV“, na sednici Nastavno-naučnog veća tužene škole od 03.12.2002. godine, određena je komisija za pisanja izveštaja za izbor jednog kandidata po tom konkursu. Komisija je sačinila izveštaj 17.12.2002. godine, kojim je nastavno-naučnom veću tužene škole predložila tužioca za izbor u zvanje profesora za taj predmet. Nastavno-naučno veće tužene škole donelo je odluku zavedenu 30.10.2003. godine pod delovodnim brojem 265 kojim se tužilac bira u zvanje profesora na nastavnom predmetu „VV“, na neodređeno vreme počev od 10.10.2003. godine. Direktor tužene škole je istog dana (30.10.2003. godine, doneo rešenje broj 264 kojim se tužilac prima u radni odnos na radno mesto profesora na navedenom nastavnom predmetu, sa punim radnim vremenom i da počev od 10.10.2003. godine, kao dana stupanja na rad, stiče prava na radu i po osnovu rada. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je 12.07.2018. godine, obavilo ispekcijski nadzor u tuženoj školi, pa je uvidom u tužiočev personalni dosje utvrđeno da nedostaje diploma osnovnih akademskih studija pa je, po nalogu inspekcije tužilac diplomu dostavio u oktobru 2018. godine. Nastavno-naučno veće tužene škole je na sednici održanoj 21.12.2018. godine, donelo Odluku zavedenu pod brojem 880/18 od 24.12.2018. godine, kojom se ništi Odluka nastavno-naučnog veća broj 265 od 30.10.2003. godine o izboru tužioca u zvanje profesora jer je doneta na osnovu netačnih podataka sadržanih u izveštaju komisije u kom je navedeno da je tužilac osnovne studije završio sa prosečnom ocenom 9,00 dok iz sadržine dostavljene diplome sledi da je on osnovne studije završio sa prosečnom ocenom 7,03. Na osnovu Odluke broj 880/18 od 24.12.2018. godine, tužiocu je dostavljeno upozorenje broj 881/18 od 24.12.2018. godine, o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu broj 292/18 na koje se upozorenje tužilac izjasnio pisanim izjašnjenjem zavedenim pod brojem 36/19 od 08.01.2019. godine. Protiv Odluke nastavno-naučnog veća broj 880/18 od 24.12.2018. godine, tužilac je izjavio žalbu Savetu tužene škole 08.01.2019. godine zavedenu pod delovodnim brojem 37/18. Na sednici Saveta tužene škole održanoj 10.01.2019. godine, doneta je Odluka zavedena pod brojem 50/19 kojom je tužiočeva žalba odbačena. Odlukom direktora tužene škole broj 52/19 od 21.01.2019. godine, tužiocu je otkazano rešenje o zasnivanju radnog odnosa broj 264/03 i ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti broj 292/11, zaključenim na neodređeno vreme zbog gubitka izbornog zvanja i usled toga nemogućnosti rada u nastavi kao i nepostojanja poslova van nastave na koje bi mogao biti raspoređen kao profesor ... . Protiv te odluke tužilac je podneo prigovor Savetu tužene škole zaveden pod delovodnim brojem 113/19 od 01.02.2019. godine, koji je odbačen odlukom Saveta broj 187/19 od 04.03.2019. godine. Rešenjem direktora tužene škole broj 203/19 od 12.03.2019. godine, dopunjena je odluka broj 52/19 od 21.01.2019. godine tako što se tom odlukom otkazuje i ugovor o radu broj 534/14 od 26.11.2014. godine. Odlukom Vlade Republike Srbije objavljenom u „Službenom glasniku RS“ br. 38 od 31.05.2019. godine, osnovana je visokoškolska ustanova pod nazivom „Akademija strukovnih studija Južna Srbija“ sa sedištem u Leskovcu tako što je izvršena statusna promena spajanja visoke poslovne škole strukovnih studija Leskovac, Visoke poljoprivredne-prehtambene škole strukovnih studija Prokuplje, Visoka škola za vaspitače strukovnih studija Gnjilane sa privremenim sedištem u Bujanovcu i Visoke tehnološko-umetničke škole strukovnih studija Leskovac. Nesporno je da je novoosnovana Akademija strukovnih studija Južna Srbija, pravni sledbenik Visoke škole za vaspitače strukovnih studija Gnjilane sa privremenim sedištem u Bujanovcu i da je pasivno legitimisana u ovoj parnici. Tužilac tužbom nije tražio poništaj odluka broj 187/19 od 04.03.2019. godine i odluke broj 203/19 od 12.03.2019. godine, a odluka broj 870/18 od 24.12.2018. godine, kojom je poništena odluka nastavnog veća broj 265 od 30.10.2003. godine o izboru u zvanje profesora mr AA (tužioca), je takođe konačna, jer je tu odluku tužilac nije tužbom pobijao.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca u celini odbili, prvostepeni sud, primenom odredbe članova 56. – 67. Zakona o višoj školi, važećeg u vreme kada je tužilac zasnovao radni odnos kod tužene i važećeg Zakona o visokom obrazovanju (odredbe članova 73. stav 1. i 74. stav 4.), nalazeći da zbog činjenice da je odluka broj 880/18 od 24.12.2018. godine, konačna, tužilac više nema zvanje profesora i ne može da nastavi da radi kod tužene, dok drugostepeni sud nalazi da su sve odluke nadležnih organa tuženog koje se tiču radno-pravnog statusa tužioca, jedna celina (sinbiotički akt) pošto su međusobno povezane a pošto tužilac tužbom nije tražio poništaj odluke broj 187/19 od 04.03.2019. godine i odluke broj 203/19 od 12.03.2019. godine, koje su u međusobnoj povezanosti sa ostale tri utužene odluke, po mišljenju drugostepenog suda, odbijanjem tužbenog zahteva tužioca postignut je isti pravni efekat koji bi se postigao i odbačajem njegove tužbe.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka o odbijanju tužbenog zahteva tužioca je pravilna.

Odredbom člana 1. Zakona o visokoj školi („Službeni glasnik RS“ br 50/92 ... 24/96), koji je bio na snazi u vreme kada je tužilac zasnovao radni odnos kod tuženog na osnovu konkursa objavljenog u dnevnom listu „Borba“ od 02.09.2003. godine za radno mesto nastavnika na neodređeno vreme za predmet „VV“, na osnovu uslova propisanih Zakonom o visokoj školi od člana 54. do 74., u odredbi člana 1. propisano je da se tim zakonom uređuju uslovi za obavljanje delatnosti višeg obrazovanja i uslovi i način pod kojim se stiče obrazovanje, te da se delatnost višeg obrazovanja ostvaruje u višoj školi (član 2.). Uslovi i postupak izbora nastavnika propisani su odredbama članova 54. – 67. istog zakona tako što, u smislu odredbe člana 56. stav 1., profesor može biti lice s naučnim stepenom doktora nauka u naučnoj odnosno umetničkoj oblasti kojoj pripada nastavni predmet za koji se bira, koji ima objavljene naučne, stručne, odnosno umetničke radove i koja pokazuje sposobnost za nastavni rad. Izbor u zvanje i prijem nastavnika u radni odnos obavljaju se na osnovu konkursa, na osnovu odredbe člana 63. stav 1. Zakona o visokoj školi, a nastavno veće za nastavnika bira jednog od prijavljenih kandidata tako što odluku donosi većinom glasova ukupnog broja članova nastavnog veća (član 66. Zakona o visokoj školi).

Zakon o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“ br. 88/2017 ... 67/2019), u odredbi člana 1. propisuje da se tim zakonom uređuje sistem visokog obrazovanja, uslovi i način obavljanja delatnosti visokog obrazovanja, osnove finansiranje visokog obrazovanja kao i druga pitanja od značaja za obavljanje ove delatnosti. Uslovi za izbor u zvanje nastavnika propisani su odredbom člana 74. istog zakona tako što u zvanje nastavnika može biti izabrano lice koje ima odgovarajući stručni, akademski, naučni, odnosno umetnički naziv stečen na akreditovanom studijskom programu i akreditovanoj visokoškolskoj ustanovi i sposobnosti za nastavni rad (stav 1.). Bliži uslovi za izbor u zvanje nastavnika utvrđuje se opštim aktom visokoškolske ustanove u skladu sa minimalnim uslovima za izbor u zvanje nastavnika na univerzitetu člana 12. stav 1. tačka 15. ovog zakona (član 12.). Sticanje zvanja nastavnika i zasnivanje radnog odnosa propisani su odredbom člana 75. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju tako što visokoškolska ustanova raspisuje konkurs za sticanja zvanja i zasnivanje radnog odnosa nastavnika za uže naučne, stručne odnosno umetničke oblasti utvrđene opštim aktom visokoškolske ustanove. Visoka škola vrši izbor u sva zvanja nastavnika a visoka škola strukovnih studija vrši izbor u zvanje predavača, višeg predavača i profesora strukovnih studija (stav 3.). Sa licem izabranim u zvanje nastavnika ugovor o radu zaključuje organ poslovođenja visokoškolske ustanove iz stava 1. ovog člana (stav 6.). Pravo i obaveza zaposlenih na visokoškolskoj ustanovi propisana su odredbom člana 89. istog zakona tako što su u pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih na visokoškolskoj ustanovi primenjuje se zakon kojim se uređuje rad, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno (stav 1.). Prestanak radnog odnosa nastavnika propisan je u odredbi člana 93. Zakona o visokom obrazovanju i odnosi se na nastavnike kojima radni odnos prestaje zbog odlaska u penziju, s tim što je u odredbi člana 10. propisano da nastavnik u kome je povučena saglasnost za službu učenje na osnovu člana 75. stav 15. tog zakona, prestaje radni odnos (odnosi se na crkve ili verske zajednice). Dakle, Zakon o visokom obrazovanju uređuje pitanja prestanka radnog odnosa prilikom ispunjenja uslova za starosnu penziju, dok se na ostale razloge za prestanak radnog odnosa primenjuju relevantne odredbe Zakona o radu.

Zakon o radu („Službeni glasnik RS“ br 24/2005 ... 95/2018), prestanak radnog odnosa propisuje u glavi XVI tako što, u smislu odredbe člana 175. tačka 4. radni odnos prestaje otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog. Otkaz od strane poslodavca propisan je u odredbi člana 179. tako što poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to, pod tačkom 1., ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.

U konkretnom slučaju, pobijanom odlukom o otkazu ugovora o radu, broj 52/19 od 21.01.2019. godine, donetom od strane direktora Visoke škole za vaspitanje strukovnih studija, tužiocu, zaposlenom na radnom mestu profesora za užu naučnu oblast ..., otkazan je ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti broj 292/11 zaključen na neodređeno vreme, zbog gubitka izbornog zvanja i usled toga nemogućnosti rada u nastavi, kao i nepostojanja poslova van nastave na koje bi mogao da bude raspoređen kao profesor ... jer je nastavno-stručno veće te visoke škole, Odlukom broj 880/8 od 24.12.2018. godine, poništilo Odluku nastavnog veća broj 265 od 30.10.2003. godine o njegovom izboru u zvanje nastavnika jer je doneta na osnovu netačnih podataka o tome da je dr AA (tužilac) završio osnovne studije sa prosečnom ocenom 9,00 dok je uvidom u dostavljenu diplomu utvrđeno da je završio osnovne studije sa prosečnom ocenm 7,03. Kod takvog stanja stvari sledi da tužilac ne ispunjava uslove za rad na radnom mestu nastavnika kod tužene jer nije izabran (izbor je poništen konačnom odlukom) u to zvanje. Zbog toga tužilac neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Troškovi angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav odgovora na reviziju tuženom nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković