Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednik veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mila Č. Janković, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., radi raskida ugovora, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 186/20 od 03.06.2020. godine, u sednici veća održanoj 16.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE rešenje Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 186/20 od 03.06.2020. godine.

Predmet broj P 2475/19 se vraća Višem sudu Beogradu radi donošenja odluke o povlačenju tužbe.

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Beogradu je pod brojem P 2475/19 od 17.07.2019. godine doneo presudu na osnovu priznanja kojom je u prvom stavu izreke raskinuo ugovor o zajedničkoj izgradnji stambenog objekta – suinvestiranju, overenom pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem Ov1 .../... dana 20.05.2014. godine. Drugim stavom izreke je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 30.680 evra sa zakonskom kamatom počev od 21.05.2014. godine pa do isplate i iznos od 11.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.10.2014. godine, pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Trećim stavom izreke je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara, sa zakonskom kamatom koja će za slučaj nastupanja uslova za prinudnu naplatu biti obračunata počev od dana izvršnosti odluke pa do isplate.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem broj Gž 186/20 od 03.06.2020. godine odbacio kao nedozvoljenu žalbu tužioca izjavljenu protiv presude na osnovu priznanja Višeg suda u Beogradu.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog od strane drugostepenog suda, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1, i čl.374. stava 2. tačka 6. ZPP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tuženi je dao odgovor na reviziju u kojoj je postavio zahtev za naknadu troškova njenog sastava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 408. i 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014) pa je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena i da je osnovana.

Iz spisa proizilazi da je tužilac tužbu za raskid ugovora o suinvestiranju podneo 03.07.2018. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu, koji se oglasio nenadležnim i predmet ustupio Višem sudu u Beogradu, koji je predmet primio 04.04.2019. godine i tužbu zajedno sa upozorenjem dostavio tuženom na odgovor. Po prijemu tužbe tuženi je podneskom od 04.07.2019. godine u celosti priznao tužbu i tužbeni zahtev i zamolio sud da donese presudu na osnovu priznanja u što kraćem roku. Presuda na osnovu priznanja je doneta 17.07.2019. godine koju je tuženi primio 19.07.2019. godine. Tužilac je 23.07.2019. godine obavestio sud da povlači tužbu. Tuženi je podneskom od 08.08.2019. godine izvestio sud da ne pristaje na povlačenje tužbe. Presuda na osnovu priznanja je punomoćniku tužioca dostavljena 30.09.2019. godine protiv koje je izjavio žalbu Apelacionom sudu u Beogradu, a koja je odbačena kao nedozvoljena 03.06.2020. godine.

Osnovano tužilac osporava pravilnost primene Zakona o parničnom postupku od strane Apelacionog suda u Beogradu, kada je žalbu tužioca odbacio kao nedozvoljenu. Drugostepeni sud je ocenio da je žalba nedozvoljena zato što tužilac nema pravni interes da je podnese jer je presudom na osnovu priznanja njegov tužbeni zahtev u celosti usvojen.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata pravno stanovište drugostepenog suda.

Odredbom člana 202. stav 4. Zakona o parničnom postupku je propisano da u slučaju da tužba bude povučena posle donošenja prvostepene presude, sud će da donese rešenje kojim će da utvrdi da je tužba povučena i da je presuda bez dejstva, a ako je pre povlačenja tužbe izjavljena žalba, sud će da donese rešenje kojim će da utvrdi da je tužba povučena, da je presuda bez dejstva i da odbaci žalbu.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da zakonodavac disponiranje tužioca da povuče tužbu i nakon donošenja prvostepene presude nije uslovio time da li je njegov tužbeni zahtev usvojen ili odbijen. Prema tome, tužilac koji je izjavu o povlačenju tužbe dostavio sudu 23.07.2019. godine (čak pre nego što je primio pismeni otpravak presude), svakako pre nastupanja njene pravnosnažnosti, postupao je u skladu sa načelom dispozicije propisannim članom 3. stav 2. ZPP, (stranke mogu slobodno da raspolažu zahtevima koje su postavile u toku postupka. Stranke mogu da se odreknu svog zahteva, da priznaju zahtev protivne stranke i da se poravnaju). Imajući u vidu načelo dispozicije stranaka, kao i odredbe člana 202. stav 4. ZPP, prvostepeni sud je bio dužan da utvrdi da je tužba povučena i da je presuda na osnovu priznanja bez dejstva. Taj propust nije otklonio drugostepeni sud već je izjavljenu žalbu odbacio kao nedozvoljenu. Time je drugostepeni sud učinio bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi sa članom 202. istog zakona, iz kog razloga je drugostepeno rešenje ukinuto.

Kako je izjava o povlačenju tužbe data u vreme kada je predmet bio kod prvostepenog suda još u fazi dostavljanja presude parničnim strankama, taj sud je dužan da donese rešenje na osnovu člana 202. stav 3. ZPP, te mu se zato predmet vraća na dalji postupak.

Na osnovu svega izloženog odlučeo je kao u izreci na osnovu člana 415. stav 1. u vezi člana 420. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić