Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4851/2021
14.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Spomenke Zarić, predsednika veća, Dobrile Strajina, Vesne Subić, Dragane Mirosavljević i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV, GG i DD, svi iz ..., i ĐĐ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Stojan Takić, advokat iz ..., protiv tuženog EE iz ..., čiji je punomoćnik Saša Momčilović, advokat iz ... i AD „Bisernica“ iz Rožaja, Crna Gora, radi utvrđenja, odlučujući o revizijama tuženog EE, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 988/2020 od 17.12.2020. godine, u sednici od 14.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog EE iz ..., izjavljenoj 19.02.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog EE izjavljena dana 19.02.2021. godine protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 988/2020 od 17.12.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog EE, izjavljena 23.02.2021. godine, protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 988/2020 od 17.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 2789/16 od 05.09.2017. godine, koja je ispravljena rešenjem pod istim brojem od 01.02.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno da je ništav Ugovor o prodaji poslovnog prostora u Leskovcu, zaključen između prodavca DP „Agrobisernica“ iz Rožaja, čiji je pravni sledbenik AD „Bisernica“ iz Rožaja i tuženog EE, overen pred Osnovnim sudom u Leskovcu Ov 3761/05 dana 02.06.2005. godine. Stavom drugim izreke tuženi EE je obavezan da navedeni poslovni prostor ustupi tužiocima u državinu predajom ključeva. Stavom trećim izreke utvrđeno je da je ništav svaki pravni posao koji je sačinio EE, a koji se odnosi na raspolaganje navedenom nepokretnošću. Stavom četvrtim izreke, tuženi su obavezani da tužiocima naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 240.000,00 dinara, od čega prvotuženi iznos od 212.500,00 dinara, a drugotuženi 27.500,00 dinara. Prvostepena presuda ispravljena je rešenjem pod istim brojem od 01.02.2018. godine.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 988/2020 od 17.12.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog EE i potvrđena prvostepena presuda ispravljena rešenjem u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava četvrtog izreke prvostepene presude, tako što je tuženi EE obavezan da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 141.750,00 dinara, a tuženi AD „Bisernica“ iznos od 8.250,00 dinara.
Protiv drugostepene presude, tuženi EE je izjavio reviziju 19.12.2021. godine, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku, a izjavio i reviziju 23.02.2021. godine, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog od 19.02.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11). Naime, revizijom se ukazuje na pogrešnu primenu odredaba Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, Zakona o privrednim društvima i Zakona o obligacionim odnosima, ali se ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, a zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka posebna revizija se ne može podneti. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljenih revizija u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizije tuženog nisu dozvoljene.
Tužba u ovoj parnici podneta je 29.04.2010. godine, a vrednost predmeta spora je 2.240.000,00 dinara.
S obzirom da je navedena vrednost predmeta spora očigledno ispod revizijskog cenzusa od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti iz člana 403. stav 3. ZPP, proizilazi da je revizija tuženog, podneta 19.02.2021. godine nedozvoljena, kao i revizija podneta 23.02.2021. godine.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavovima drugom i trećem izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Spomenka Zarić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić