.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4853/2021
27.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Prokopović, advokat iz ..., protiv tuženog AD „Elektromreža Srbije“ Beograd, koga u revizijskom postupku zastupa Igor Isailović advokat iz ..., radi utvrđenja prava službenosti i isplate naknade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2459/20 od 04.02.2021. godine, u sednici veća održanoj 27.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2459/20 od 04.02.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2459/20 od 04.02.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 5125/18 od 16.07.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno postojanje prava stvarne službenosti na poslužnom dobru koje je u svojini tužioca na nepokretnosti na kp. br. .. upisane u ln br. .. KO ... u korist tuženog AD „Elektromreža Srbije“ Beograd kao vlasnika povlasnog dobra u površini parcele od 237m2 , a u merama i granicama bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za konstituisanu stvarnu službenost na navedenoj parceli isplati iznos od 6.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 284.130,00 dinara, što ukoliko tuženi ne učini u navedenom roku obavezuje se da plati zakonsku zateznu kamatu od izvršnosti odluke do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka za period od prvostepenog presuđenja pa do izvršnosti odluke.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2459/20 od 04.02.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju sa predlogom da se revizija odbaci kao nedozvoljena.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/ 11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP jer je odluka u skladu sa pravnim stavom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 23.01.2017. godine na kojoj je usvojen pravni stav o pravnoj prirodi naknade zbog prolaska kabla eleketrične energije vazdušnim putem i o zastarelosti te naknade. Prema ovom pravnom stavu, pravni osnov potraživanja tužioca zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad njegove katastarske parcele je stvarnopravnog karaktera, odnosno konstituisanje zakonske stvarne službenosti na osnovu člana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pa se visina odgovarajuće naknade određuje na osnovu člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojim je propisano da na zahtev vlasnika poslužnog dobra nadležni državni organ utvrđuje i odgovarajuću naknadu, koju je vlasnik povlasnog dobra dužan da plati vlasniku poslužnog dobra. Imajući ovo u vidu, te da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja prava službenosti i naknade za konstituisanu stvarnu službenost, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, kao i da revident ne prilaže različite sudske odluke u kojima je drugačije odlučeno u istoj ili sličnoj činjenično - pravnoj situaciji, na osnovu čega ovaj sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 15.10.2018. godine, vrednost predmeta spora je 6.500,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
