Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Vesne Subić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP, Beograd, čiji je punomoćnik Dragan Savić, advokat iz ..., sa umešačem na strani tužioca Gradom Beogradom, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo, protiv tuženih AA, sada nepoznatog boravišta, čiji je privremeni zastupnik Marija Kitarović, advokat iz ... i Gradske opštine Rakovica, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo, radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6327/17 od 02.10.2019. godine, u sednici održanoj 01.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6327/17 od 02.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6327/17 od 02.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 2112/15 od 21.06.2017. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništav Ugovor o otkupu stana br. ...-.../...-... od 07.03.2007. godine, overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov.br. .../..., zaključen između tuženih. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništav Ugovor o zakupu stana br. ...-.../... od 05.03.2007. godine zaključen između tuženog AA kao zakupca i tužene Opštine Rakovica kao zakupodavca. Stavom trećim izreke odbijen je predlog tužioca da sud odredi privremenu meru kojom se zabranjuje tuženom AA da proda, optereti ili na neki drugi način raspolaže jednosobnim stanom br. ..., koji se nalazi u ul. ... br. ... u ...u Opštini ... . Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da privremenom zastupniku tuženog, adv. Mariji Kitarović naknadi troškove parničnog postupka od 10.500,00 dinara. Stavom petim izreke obavezan je tužilac da tuženoj Opštini Rakovica naknadi troškove parničnog postupka od 103.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6327/17 od 02.10.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužena Opština Rakovica je podnela odgovor na reviziju tužioca.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.06.2009. godine. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 2522/12 od 13.02.2014. godine ukinuta je prvostepena odluka kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu i predmet ustupljen Drugom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje. Pobijana drugostepena presuda doneta je 02.10.2019. godine, odnosno posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14), pa se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14.

Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužioca ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa, pa imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja ništavosti ugovora o zakupu i ugovora o otkupu stana, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službenom glasniku RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnoj pravnoj stvari se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, pri čemu je vrednost predmeta spora označena u tužbi 501.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić