U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Kovačević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o revizijama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3983/20 od 15.07.2020. godine, u sednici održanoj dana 03.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 3983/20 od 15.07.2020. godine u odbijajućem delu stava drugog izreke, tako što se OBAVEZUJE tužena Republika Srbija da tužiocu AA iz ..., pored dosuđenog iznosa od 6.710.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti zbog neosnovanog lišenja slobode, isplati još 1.342.000,00 (milion trista četrdeset dve hiljade) dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.02.2020. godine, pa do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3983/20 od 15.07.2020. godine, u preostalom delu SE ODBIJA kao neosnovana.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3983/20 od 15.07.2020. godine.

PREINAČUJU SE rešenja o troškovima postupka sadržana u stavovima trećem i petom izreke iste presude tako što se potvrđuje rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu na ime naknade troškova revizijskog postupka isplati 217.500,00 dinara u roku od 15 dana od prijema prepisa presude.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 4504/17 od 25.02.2020. godine, stavom prvim izereke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti, zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 8.052.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.02.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti zbog neosnovanog lišenja slobode pored iznosa dosuđenog stavom prvim izreke presude isplati iznos od još 51.948.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.02.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 350.440,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka počev od prijema pismenog otpravka presude do izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3983/20 od 15.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 4504/17 od 25.02.2020. godine u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 6.710.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.02.2020. godine do isplate, dok je preko navedenog iznosa pa do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom, za iznos od još 1.342.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 343.820,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude parnične stranke su izjavile reviziju pobijajući je u delu u kom nisu uspele u sporu, obe zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijenu presudu u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku, („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) pa je utvrdio da je revizija tužioca dozvoljena i da je delimično osnovana, a da je revizija tužene dozvoljena, ali da nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja su revizijski navodi o učinjenoj bitnoj povredi iz tačke 12. citirane zakonske odredbe jer to nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 1. ZPP-a.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, protiv tužioca koji je ranije osuđivan, rešenjem istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Ki p 17/09 od 30.04.2009. godine, ispravljenog rešenjem istog suda od 04.05.2009. godine, kao okrivljenog je određen pritvor iz razloga ispunjenosti uslova iz člana 142. stav 2. tačka 1, 2, 3 i 5. ZKP, koji se računao od 27.04.2009. godine kada je lišen slobode zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 3. u vezi člana 1. Krivičnog zakona RS i krivično delo teško ubistvo iz člana 114. tačka 5. i 3. Krivičnog zakona RS u saizvršilaštvu iz člana 33. istog tog zakona. Rešenjem Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu od 28.12.2012. godine pritvor ukinut. Tužilac je bio lišen slobode u periodu od 27.04.2009. godine do 28.12.2012 . godine. ukupno 1342 dana. Pravnosnažnom presudom Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K-PO1 br. 225/10 od 02.04.2014. godine, tužilac je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je bilo stavljeno na teret. U vreme lišenja slobode živeo je na prijavljenoj adresi sa vanbračnom suprugom i troje maloletne dece uzrasta ..., ... i ... godina ( koja nisu prisustvovala hapšenju). Tužilac se u pritvoru psihički loše osećao zbog odvojenosti od porodice i pritiska pod kojim je bio. Tokom boravka u pritvoru bio je fizički napadnut od drugog osuđenika i sve vreme je bio u sobi sa video nadzorom i stalno upaljenim svetlom. Više puta mu je ukazivana lekarska pomoć na VMA i oboleo je jer mu je 2012. godine dijagnostifikovana angina pektoris za koju mu je propisana terapija. Pre podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari tužilac se 15.01.2016. godine obratio Ministarstvu pravde RS sa zahtevom za obeštećenje van spora, ali sporazum nije postignut.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je saglasno članu 560. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (“Službeni list SRJ'', br.-70/2001, 68/2002 i “Službeni glasnik RS'', br.58/2004....72/2009- važećeg u vreme kada je tužiocu određen pritvor) i primenom člana 584. stav 1. tačka 1. važećeg Zakonika o krivičnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 72/11, ... 35/19) zaključio da tužiocu pripada pravo na naknadu nematerijalne štete, koju je pretrpeo zbog toga što je neosnovano lišen slobode i boravio u pritvoru i obavezao tuženu da tu štetu naknadi tužiocu na osnovu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima ( ZOO) kojim je propisano i pravo na naknadu štete zbog povrede časti, ugleda i slobode i prava ličnosti, čiji je uzrok neosnovano lišenje slobode, pa je delimično usvojio tužbeni zahtev nalazeći da tužiocu pripada jedinstvena pravična naknada u iznosu od 8.052.000,00 dinara. Pri tome je cenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 584. stav 2. ZKP za isključenje ovog prava. Iz svih ovih razloga je na osnovu odredbi člana 172. ZOO zaključio da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo usled neosnovanog lišenja slobode i vremena provedenog u pritvoru, a koje je rezultiralo oslobađanjem od optužbe tužioca za krivično delo koje mu je stavljeno na teret.

Drugostepeni sud je ocenjujući navode žalbe parničnih stranaka prihvatio navode prvostepenog suda u pogledu osnova za naknadu štete, ali je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev tužioca preko iznosa od 6.710.000,00 dinara a do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom 8.052.000,00 ( odnosno za iznos od još 1.342.000,00 dinara) smatrajući da bi dosuđivanje naknade štete u ovom većem iznosu bilo protivno cilju kome ona služi i pogodovalo težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom iz člana 200. stav 2. ZOO.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Naime, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužilac na osnovu člana 200. stav 1. ZOO ima pravo na naknadu štete za duševne bolove koje je trpeo u periodu od 1342 dana u kom je neosnovano bio lišen slobode, određivanjem pritvora zbog pokrenutog krivičnog postupka protiv njega, koji je okončan oslobađanjem od optužbe, a da osnov i pasivna legitimacija tužene da tužiocu naknadi ovu štetu, proizlaze iz člana 584. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su delimično osnovani navodi revizije tužioca kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava prilikom odlučivanja o visini pravične naknade.

Pravična naknada nematerijalne štete, kao oblik otklanjanja štetnih posledica, sastoji se u isplati sume novca kao satisfakciji za pretrpljenu nematerijalnu štetu, s obzirom da restitucija po prirodi stvari nije moguća, da bi se kod oštećenog uspostavila psihička i emotivna ravnoteža koja je postojala pre štetnog događaja, u meri u kojoj je to moguće. Pri tom, ona ne sme biti cilj, već mora biti sredstvo za ublažavanje pretrpljene nematerijalne štete, i ne sme pogodovati težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom. Ocenom svih štetnih posledica proisteklih iz neosnovanog lišenja slobode tužioca, kao i svih okolnosti konkretnog slučaja (stav 1. ovog člana), koje su od uticaja na odmeravanje visine pravične naknade, i to: godine starosti tužioca u momentu pritvaranja (... godina, rođen .... godine), prirodu i težinu krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, enormno vreme provedeno u pritvoru (1342 dana), posledice lišenja slobode na njegovo zdravstveno stanje, porodično stanje, raniji život tužioca, teške uslove boravka u pritvoru, dužina trajanja duševnih bolova koje je zbog toga trpeo. Vrhovni kasacioni sud nalazi primenom kriterijuma iz čana 200.stav 1. ZOO da je pravilna ocena prvostepenog suda da tužiocu kao pravična novčana naknada za pretrpljene duševne bolove zbog povrede slobode, prava ličnosti, ugleda i časti, pripada iznos od 8.052.000,00 dinara.

Kako je pobijanom presudom, pogrešnom primenom materijalnog prava iz člana 200. ZOO, preinačena prvostepena odluka, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Imajući u vidu prirodu i društvenu svrhu prava na naknadu nematerijalne štete, dosuđivanje naknade u većem iznosu ne bi odgovaralo značaju povređenog dobra i cilju kome naknada služi na osnovu člana 200. stav 2. ZOO, zbog čega je, po nalaženju ovog suda, a suprotno navodima revizije tužioca, pravilno odbijen njegov tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa.

Polazeći od već izloženih razloga i kriterijuma ovaj sud nalazi da revizija tužene zato nije osnovana.

Iz tih razloga je primenom člana 414. stav 1. ZPP i odlučeno kao u stavovima drugom i trećem izreke. .

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je na osnovu članova 153. stav 1, 154. stav 2, 165. stav 2. i 163. stav 2. ZPP i tužiocu koji je delimično uspeo u postupku po reviziji dosuđeni su troškovi na ime sastava revizije od strane advokata u iznosu od 22.500,00 dinara i na ime takse za reviziju i odluku po reviziji u iznosu od po 97.500,00 dinara, sve odmereno prema Tarifi o nagradama i naknadi troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12...99/20) i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94 ... 95/18), srazmerno uspehu tužioca u postupku po reviziji i odlučeno kao u stavu petom izreke. Preinačeno je drugostepeno rešenje o troškovima postupka i potvrđena odluka o troškovima prvostepenog postupka, pa je odlučeno kao u stavu četvrtom izreke.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP jer troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, pa je odlučeno kao u stavu šestom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić