.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4861/2021
14.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dragane Boljević i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Maja Ružić advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Stevanović advokat iz ..., i tuženih GG iz ..., ... i DD iz ..., ..., čiji je punomoćnik Milan Gajić advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 217/2020 od 31.05.2021. godine, u sednici veća održanoj 14.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 217/2020 od 31.05.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 217/2020 od 31.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 871/14 od 16.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da tužiocu na ime naknade štete za označeni broj posečenih stabala na kat.parceli .../... KO ... solidarno isplate iznos od 94.105,27 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.04.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da prvotuženom i drugotuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 150.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do konačne isplate, dok je zahtev tuženih preko dosuđenog a do traženog iznosa od 199.750,00 dinara odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da trećetuženom i četvrtotuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 123.000,00 dinara sa zakonskom zatzenom kamatom počev od izvršnosti presude do konačne isplate, dok je zahtev tuženih preko dosuđenog a do traženog iznosa od 172.884,00 dinara, odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca da se tuženi solidarno obavežu da mu nadoknade troškove parničnog postupka u iznosu od 226.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 217/2020 od 31.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Loznici P 871/14 od 16.09.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, potreba ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je naknada štete za posečena stabla drveća na parceli tužioca, a tužbeni zahtev je odbijen primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu sadržinu postavljenog tužbenog zahteva. Sporno pravno pitanje na koje se u reviziji ukazuje vezano je za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, u reviziji se ne ukazuje na konkretne razloge propisane navedenim članom zbog kojih bi revizija bila izuzetno dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nija dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 24.07.2014. godine, a vrednost predmeta spora je iznos od 94.105,27 dinara. Kako se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
