Presudom Višeg suda u Somboru Gžrr 306/19 od 22.07.2019. godine, žalba tužilje i žalba tužene se odbijaju i presuda Osnovnog suda u Somboru Prr 396/18 od 06.03.2019. godine u pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari i delu odluke o troškovima postupka se potvrđuje. Odbijen je zahtev tužilje za naknadom troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila posebnu reviziju, radi usaglašavanja sudske prakse, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Privrednim sudom u Somboru St 45/2010, a povreda ovog prava tužilji je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Somboru R4 St 887/2018 od 19.03.2018. godine. O pravu tužilje na novčano obeštećenje u visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučili ceneći odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. U reviziji tužilja ukazuje na neujednačenu praksu u pogledu odlučivanja o naknadi na novčano obeštećenje. Međutim, visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, tako da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je dana 25.10.2018. godine sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a kao vrednost spora u tužbi označena je vrednost u visini od 100.000,00 dinara, dok je tužilja podneskom od 21.12.2018. godine preinačila povećanjem zahtev za isplatu tako što je tužbeni zahtev je postavljen u iznosu od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 2.600 evra u dinarskoj protivvrednosti

Odredbom člana 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Sl. glasnik RS“, br. 40/15) propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1.) i da revizija nije dozvoljena (stav 3.).

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Odluka o zahtevu tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji sadržana u trećem stavu izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. ZPP. Tužilja nije uspela u postupku po reviziji, pa zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić