U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje maloletne AA iz ..., koju zastupa zakonski zastupnik majka BB, a koju zastupa Dragan Bojanić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., koga zastupa Aleksandar Mihajlović, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tužilje maloletne AA, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 243/18 od 24.05.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 25.10.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 243/18 od 24.05.2018. godine u drugom stavu izreke tako što se odbija kao neosnovana žalba tuženog VV iz ... i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Paraćinu P2 271/17 od 20.02.2018. godine u prvom stavu izreke, dok se u preostalom delu rezija odbija.

OBAVEZUJE SE tuženi VV iz ... da tužilji maloletnoj AA iz ... naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu do 24.000,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema prepise presude, pod pretnjom izvršenja.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P2 271/17 od 20.02.2018. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev maloletne tužilje i obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa u izdržavanju maloletne tužilje mesečno plaća 16.000,00 dinara, počev od 16.06.2017. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, najkasnije do petog u mesecu za tekući mesec na ruke zakonskog zastupnika, s tim što je zaostale dospele rate izdržavanja dužan platiti odjednom, sa zakonskom zateznom kamatom na svaku dospelu, a neisplaćenu ratu izdržavanja, od dospelosti do isplate. Drugim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje maloletne AA kojim je tražila da se obaveže tuženi da doprinosi njenom izdržavanju preko dosuđenog iznosa sa iznosom od još 4.000,00 dinara mesečno, počev od 16.06.2017. godine kao dana podnošenja tužbe, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi svakog prvog do petog u mesecu za tekući mesec, na ruke zakonskog zastupnika, s tim što je zaostale rate dužan platiti odjednom. Trećim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je maloletna tužilja tražila da se obaveže tuženi da na ime svog doprinosa za njeno izdržavanje plaća mesečno po 20.000,00 dinara za period od 01.06.2017. godine do 16.06.2017. godine. Četvrtim stavom izreke konstatovano je da sa ovom presudom menja iznos dopirnosa za izdržavanje maloletne tužilje od strane tuženog određen presudom Osnovnog suda u Paraćinu P2 29/11 od 24.02.2011. godnie. Petim stavom izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 43.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 243/18 od 24.05.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Paraćinu P2 271/17 od 20.02.2018. godine u drugom, trećem i četvrtom stavu izreke. Drugim stavom izreke preinačena je prvostepena presuda u prvom stavu izreke tako da glasi: Delimično se usvaja tužbeni zahtev i obavezuje tuženi da doprinosi izdržavanju maloletne tužilje sa mesečnim iznosom od 13.000,00 dinara počev od 16.06.2017. godine, kao dana podnešenja tužbe, pa ubuduće dok za to postoje zakonom propisani uslovi, najkasnije do petog u mesecu za tekući mesec na ruke zakonskog zastupnika, s tim što je dospele a neisplaćene iznose izdržavanja dužan isplatiti odjednom, sa zakonskom zatezom kamatom na svaku dospelu a neisplaćenu ratu izdržavanja, od dospelosti do isplate. Preko dosuđenog iznosa za iznos od još po 3.000,00 dinara mesečno počev od podnošenja tužbe 16.06.2017. godine tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan. Trećim stavom izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 43.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Tužilja je tražila troškove postupka i opredelila ih je po vrsti i visini.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom potupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...55/14) i utvrdio da je revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se na druge povrede postupka ne ukazuje.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku koji je prethodio donošenju pravnosnažne presude, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Paraćinu P2 29/11 od 24.02.2011. godine razveden je brak roditelja maloletne tužilje i određeno je da će roditelji roditeljsko pravo vršiti zajednički, s tim što je tuženi obavezan da doprinosi izdržavanju maloletne tužilje sa mesečnim iznosom od 10.000,00 dinara. Presudom istog suda P2 571/12 izmenjen je način vršenja roditeljskog prava tako što je odlučeno da će ubuduće majka vršiti roditeljsko pravo samostalno i uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem. Maloletna tužilja je rođena ...2002. godine. U to vreme majka nije bila zaposlena i nije ostvarivala prihode. Dete je sa majkom živelo u iznajmljenom stanu. Otac je radio u Privrednom društvu „GG“ DOO čiji je vlasnik. U vreme donošenja ove odluke nije bio oženjen i nije imao drugih zakonskih obaveza izdržavanja izuzev tužilje.

Maloletna tužilja i dalje živi sa majkom u zajedničkom domaćinstvu i iznajmljenom stanu za koji zakupnina mesečno iznosi 160 evra, a troškovi struje i komunalnih usluga 16.500,00 dinara. Majka je zasnovala radni odnos u ugostiteljskoj radnji gde ostvaruje mesečnu zaradu između 24.000,00 i 25.000,00 dinara. Tužen je u međuvremenu zasnovao novu bračnu zajednicu, otac je još dvoje dece, očekuje i treće dete. Supruga tuženog je zaposlena i ostvaruje mesečnu zaradu od oko 100.000,00 dinara. Tuženi je vlasnik stana 88m2 i još jednog stana površine 48m2 koji je ranije izdavao u zakup za zakupninu od 100 evra, ali ga, prema sopstevnim navodima više ne izdaje. Vlasnik je vikendice – kolibe na mestu zvanom „DD“ i motornih vozila marke „BMW“ kao i „Smart“. Tuženi i dalje radi u privrednom društvu „GG“ čiji je vlasnik i ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od 24.000,00 do 25.000,00 dinara.

U vreme podnošenja tužbe maloletna tužilja je bila stara 15 godina i bila je učenica prvog razreda ... škole.

Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko finansijske struke utvrđeno je da je u vreme donošenja ranije presude o izdržavanju maloletne tužilje ona tada bila stara 9 godina i pohađala je osnovnu školu. Kao učenica drugog razreda osnovne škole imala je potrebe u iznosu od 17.810,07 dinara, što je obuhvatalo potrebe pohađanja škole, odeće, obuće, ishrane i higijene. Troškovi izdržavanja maloletne tužilje prema nalazu i mišljenju veštaka sada mesečno iznose 19.806,65 dinara i to za pohađanje škole 5.416,65 dinara, za ishranu 11.260,00 dinara, održavanje higijene 1.230,00 dinara, odeće i obuće 1.600,00 dinara, a za pribor za školu 300,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primnom čl. 154. stav 1., 160. do 162. i 164. Porodičnog zakona – P delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da počev od podnošenja tužbe 16.06.2017. godine pa ubuduće doprinosi izdržavanju maloletne tužilje sa mesečnim iznosom od 16.000,00 dinara dok je u preostalom iznosu do traženih 20.000,00 dinara mesečno tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud je činjenično stanje na kojem je zasnovana prvostepena presuda prihvatio kao potpuno i pravilno utvrđeno, zaključivši, međutim, da je materijalno pravo pogrešno primenjeno, jer je dosuđeni iznos izdržavanja previsoko određen. Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud propustio da ceni činjenicu da su se mogućnosti tuženog u međuvremenu izmenile jer pored obaveze izdržavanja maloletne tužilje, ima zakonsku obavezu izdržavanja još dvoje maloletne dece, a uskoro će imati obavezu izdržavanja još jednog maloletnog deteta. Imovinske prilike u odnosu na ranije donetu presudu na strani tuženog nisu se promenile pa je drugostepeni sud mišljenja da tuženi može doprinositi izdržavanju maloletne tužilje sa mesečnim iznosom od 13.000,00 dinara, bez štete po sopstveno izdržavanje i izdržavanje još dvoje dece koje je po zakonu dužan da izdržava.

Vrhovni kasacioni sud, polazeći od kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u članu 165. PZ je zaključio da je drugostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo kada je smanjio visinu obaveze izdržavanja maloletne tužilje. Stoji činjenica da su se na strani tuženog promenile prilike utoliko što tuženi sada, pored tužilje ima zakonsku obavezu izdržavanja još dvoje maloletne dece, a očekuje ga i rođenje trećeg detata. Međutim, njegove imovinske prilike (vlasnik je dva stana, jedan površine 88m2, drugi površine 48m2, vikendice, dva vozila i privrednog društva u kojem je zaposlen) kao i mogućnosti da stiče zaradu omogućavaju mu da doprinosi izdržavanju maloletne tužilje sa mesečnim iznosom od 16.000,00 dinara, koji je dosudio i prvostepeni sud, kojim će istovremeno obezbediti isti nivo životnog standarda kakav uživa on kao dužnik izdržavanja i ostala njegova deca koje je po zakonu dužan da izdržava.

Dosuđenim iznosom izdržavanja ne ugrožava se egizstencija tuženog dužnika izdržavanja i ostalih lica koje je po zakonu dužan da izdržava, a istovremeno se obezbeđuju zadovoljenje osnovnih životnih potreba na istom nivou životnog standarda kakav uživa i sam dužnik izdržavanja poveriocu izdržavanja.

Ostala sredstva potrebna za izdržavanje maloletne tužilje obezbediće majka, koja je to i do sada činila, a kojoj se u visinu izdržavanja uračunavaju i svakodnevna angažovanja i staranje o maloletnoj tužilji.

Veći iznos od dosuđenog ugrozio bi egzistenciju dužnika izdržavanja pa je u tom delu revizija odbijena.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom čl. 416. stav 1. ZPP doneo odluku kao u prvom stavu izreke presude.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je primenom čl. 165. stav 2. u vezi čl. 153. i 154. ZPP prema postignutom uspehu tužilje u revizijskom postupku. Dosuđeni troškovi odnose se na ime sastava revizije, a njihova visina obračunata je primenom Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata.

U okviru odluke o celokupnim troškovima postuka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153. ZPP tužilji nisu dosuđeni troškovi sastava žalbe jer ona nije uspela u žalbenom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić