Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Prodanić, advokat iz ..., protiv tužene „...“ AD iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjaljenoj protiv održanoj 29.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1493/19 od 30.08.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1493/19 od 30.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P 618/19 od 07.05.2019. godine, stavom prvim, drugim i trećim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji isplati 21.953,81 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.05.2013. godine do isplate, dok je u preostalom delu preko dosuđenog pa do traženih 23.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos, kao i u delu kojim je tužilja tražila zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos u periodu od 26.04.2013. godine pa do 27.05.2013. godine i u delu u kojem je tužilja tražila da se utvrdi da je ništava i bez pravnog dejstva odredba člana 5 Ugovora o stambenom kreditu za kupovinu nepokretnosti sa valutnom klauzulom broj ... zaključenog 26.04.2013. godine u Somboru u delu koji glasi: „Korisnik kredita se obavezuje da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje plati banci 80% od iznosa odobrenog kredita u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, važećem za evro na dan plaćanja“. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka od 45.126,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1493/19 od 30.08.2019. godine, stavom prvim izreke žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari i delu odluke o troškovima postupka potvrđena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14 i 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, s obzirom da tužena ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, ali je u konkretnom slučaju tužbeni zahtev odbijen jer nije dokazala koji su to stvarni troškovi tužene i na šta se odnose troškovi obrade kredita, koji su tužilji naplaćeni. Tužena uz reviziju jeste dostavila odluke apelacionih sudova kojima je različito odlučeno o istom pravnom pitanju, ali kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to se ne može govoriti o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora i isplate, podneta je 05.03.2018. godine, vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 21.953,81 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić