.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4884/2020
10.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Radović, advokat iz ..., protiv tuženog BB PR ... „VV“ ..., čiji su punomoćnici Nikola Šijan i Danica Konstantinović, advokati u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3493/19 od 26.05.2020. godine, u sednici održanoj 10.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3493/19 od 26.05.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3493/19 od 26.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 5783/2018 od 05.04.2019. godine usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 200.000,00 dinara na ime tužiočevog dela uloženog kapitala i ostvarene dobiti sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.10.2011. godine do isplate i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 254.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 3493/19 od 26.05.2020. godine delimično je usvojena žalba tuženog i navedena prvostepena presuda je preinačena u delu o troškovima postupka tako što je naknada troškova dosuđena tužiocu na teret tuženog snižena sa 254.000,00 dinara na 238.650,00 dinara, a u preostalom je prvostepena presuda potvrđena i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11 ... 18/2020), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
U ovoj pravnoj stvari, odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac osnovano potražuje naknadu u visini uloženih sredstava u delatnost koju je prema sporazumu sa tuženim očekivao da će obavljati kao zajedničku, a sporazum je otpao. Kod takvog stanja stvari, odlučeno je u skladu sa sudskom praksom u primeni člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, kao odgovarajućeg pravnog instituta, regulisanog pravilima, među kojima je i član 214. ZOO na koji se drugostepeni sud pozvao u pobijanoj presudi.
Revizijom se osporava ocena dokaza, a time zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja dozvoljeni razlog za reviziju, nasuprot izričito propisanog u odredbi člana 407. stav 2. ZPP. Ocena dokaza ne predstavlja pitanje za razmatranje kroz institut izuzetne dozvoljenosti revizije. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Pogrešnu primenu materijalnog prava revident vidi u tome što se sud u pogledu pasivne legitimacije tuženog pozvao na Zakon o privatnim preduzetnicima, a ne Zakon o privrednim društvima. Revizijom se ne konkretizuje pravno pitanje po kojem se stavlja predlog za odlučivanje primenom člana 404. ZPP, uz ispunjenost zakonom propisanih uslova u citiranoj odredbi člana 404. stav 1. ZPP.
Imajući u vidu izneto, kao i da primena prava u sporovima sa zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, te da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 01.02.2012. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 200.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
