Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

S obzirom da je revizija dozvoljena u smislu noveliranog člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 .... 78/18), to nema zakonskih uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu Gž 1427/17 od 23.01.2018. godine, u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, katastarska parcela ... KO ... vodi se kao zemljište pod objektima i zemljište uz zgradu – objekte u državnoj svojini, sa pravom korišćenja tužioca. Na navedenoj parceli nalaze se poslovne zgrade, porodična stambena zgrada i garaže tuženih. Garaže su izgrađene 1967. i 1969. godine, po osnovu rešenja Odeljenja za upravne poslove SO Požarevac, kojima se odobrava kućnom savetu stambene zgrade preduzeća štamparija „Prosveta“, pravnom prethodniku tužioca, da na ranijoj katastarskoj parceli .../... KO ..., koja je ušla u sastav sadašnje kp. ..., mogu izgraditi garažu za smeštaj vozila sa tri boksa, s tim što je odobrenje privremenog karaktera, i navedeno je da ukoliko bude potrebno prilikom realizacije urbanističkog plana u tom delu grada privremeni objekti – garaže će se rušiti, a korisnici su dužni da iste poruše o svom trošku i bez naknade. Tuženi AA, VV i GG su garaže kupili od lica koja su ih dobila kao radnici pravnog prethodnika tužioca po osnovu overenih ugovora o kupoprodaji. Rešenjem građevinskog inspektora Gradske uprave ... od 10.09.2009. godine naloženo je investitoru NN licu da u roku od 20 dana od dana prijema rešenja poruše izgrađene objekat na kp.br. ... i .../... . Rešenjem Ministarstva građevinarstva i urbanizma od 15.10.2012. godine odbijena je žalba ovde tuženih protiv rešenja građevinskog inspektora, a rešenje Ministarstva građevinarstva i urbanizma poništeno je presudom Upravnog suda u 17191/12 od 01.07.2014. godine. Prema izveštaju Gradske uprave Grada Požarevca, Odeljenje za prostorno planiranje, urbanizam, građevinarstvo i zaštitu životne sredine od 13.02.2017. godine, još uvek nije donet urbanistički plan čija bi realizacija jasno opredelila da li je potrebno uklanjanje predmetnih garaža. Tri sporne garaže nalaze se u jednom objektu koji je pokriven limom, tako da se ne mogu pojedinačno rušiti, i nalaze se van poslovnog kruga tužioca.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se tuženi obavežu da poruše tri garaže, uklone sav građevinski materijal i zemljište predaju slobodno od lica i stvari tužiocu.

Naime, tužilac je kao pravni sledbenik ranijeg preduzeća postao korisnik novoformirane parcele ... KO ..., na osnovu rešenja Agencije za privredne registre iz 2006. godine, a u tu parcelu je između ostalog ušla i parcela .../... na kojoj su već bile sagrađene sporne garaže. Pravnom prethodniku tužioca je rešenjima od 07.09.1967. godine i 10.10.1969. godine odobrena izgradnja objekta u kojem se ove garaže nalaze. Objekat je po ovim rešenjima imao karakter privremenog, a korisnici su bili u obavezi da ih uklone o svom trošku bez naknade samo u slučaju realizacije urbanističkog plana u tom delu grada.

Kako je u postupku utvrđeno iz izveštaja Gradske uprave Grada Požarevca, da još uvek nije donet urbanistički plan čija bi realizacija dovela do potrebe uklanjanja predmetnih garaža, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužbeni zahtev tužioca za uklanjanje garaža neosnovan, jer još uvek nije nastupio uslov koji bi opravdao njihovo uklanjanje.

S obzirom na navedeno, neosnovani su revizijski navodi da se radi o objektima koji su sagrađeni bespravno, kao i pozivanje na predmet Osnovnog suda u Požarevcu P 2464/11, jer je u tom postupku tužba povučena. Neosnovani su i revizijski navodi da sporni objekti ugrožavaju delatnost tužioca, s obzirom da je utvrđeno da se isti nalaze van poslovnog kruga tužioca.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P 281/2018 od 12.04.2018. godine stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca „Proel“ AD, kojim je tražio da se tuženi EE obaveže da poruši zidanu garažu, ukloni sav građevinski materijal i deo katastarske parcele ... KO ... naveden izrekom preda tužiocu slobodan od lica i stvari. Stavom drugim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3594/18 od 04.09.2018. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, a u reviziji se posebno ne ukazuje na zakonske razloge za podnošenje posebne revizije u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Zato je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 401. stav 2. ZPP i utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena.

U tužbi od 31.12.2014. godine vrednost predmeta spora je označena na 500.000,00 dinara. Ova vrednost predmeta spora uneta je u uvod prvostepene i drugostepene presude.

Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Budući da vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke, na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić