.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4894/2019
04.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Nedeljković, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Milomir Drašković, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o poklonu, odlučujući o reviziji tužene VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 252/19 od 09.07.2019. godine, u sednici održanoj 04.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 252/19 od 09.07.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene VV, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 252/19 od 09.07.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Trsteniku P 187/18 od 26.10.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je ugovor o poklonu nepokretnosti zaključen između tuženih BB, kao poklonodavca i VV, kao poklonoprimca solemnizovan od strane Osnovnog suda u Trsteniku pod OPU 95/15 od 16.03.2015. godine ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena VV da tužilji na ime troškova postupka plati 50.700,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 252/19 od 09.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene VV i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su, kao neosnovani zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena VV je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je zahtev tužilje i utvrđeno da je ugovor o poklonu nepokretnosti zaključen između tuženih BB, kao poklonodavca i VV, kao poklonoprimca, solmenizovan od strane Osnovnog suda u Trsteniku pod OPU 95/15 od 16.03.2015. godine, ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, primenom člana 90. i 103. Zakona o obligacionim odnosima, člana 93a stav 1. Zakona o javnom beležništvu i člana 9. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu. Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, budući da je sporno pravno pitanje vezano za konkretnu činjeničnju podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva koji su navedeni u nižestepenim presudama. S obzirom na to da je revizija usmerena na razrešenje konkretnog spora u kojoj se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, to nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene VV, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke. Uz reviziju nisu priloženi odgovarajući dokazi o postojanju različitih sudskih odluka u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu, kao što je konkretan zahtev, pa i sa tih razloga nema mesta odlučivanju o reviziji tužene VV, radi ujednačavanja sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.09.2015. godine, a označena vrednost predmeta spora je 4.000,00 dinara.
S obzirom da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se ne odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da revizija tužene VV nije dozvoljena, na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
