.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4902/2019
04.12.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Božidara Vujičića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Milutinović, advokat iz ..., protiv tužene ''BB banke'' a.d., sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Iva Jakšić, advokat iz ..., radi utvrđenja isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 647/19 od 31.07.2019. godine, u sednici održanoj 04.12.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Somboru Gž 647/19 od 31.07.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1327/18 od 20.02.2019. godine, utvrđeno je da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 6.stav 1. Ugovora o dinarskom kreditu za refinansiranje od 04.01.2018. godine, te je obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 20.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno, kao i da na ime troškova parničnog postupka tužiocu isplati iznos od 48.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 647/19 od 31.07.2019. godine, preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o trškovima postupka, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 42.400,00 dinara do iznosa od 48.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na tu razliku od izvršnosti do isplate, dok je u preostalom delu u odnosu na odluku o glavnoj stvari, prvostepena presuda potvrđena. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14, 78/18), a kojom je propisano da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija, kako je propisano stavom 2. navedene zakonske odredbe.
Pobijana odluka u skladu je sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni relevantnog materijalnog prava. Razlozi na kojima su, u konkretnom slučaju, zasnovane odluke nižestepenih sudova u skladu su sa važećim tumačenjem prava i pravnim stavom revizijskog suda u primeni navedenih zakonskih odredbi, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava.
Naime, prema pravnom stavu usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u fiksnom iznosu, procentualnom iznosu, ili kombinacijom tih metoda i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužbom od 14.08.2018. godine, tužilac je tražio isplatu novčanog iznosa od ukupno 20.000,00 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena. Pravno dejstvo navedene posebne procesne norme isključuje primenu opšteg pravila o dozvoljenosti revizije zbog preinačenja, između ostalog, troškova spora, kao u konkretnom slučaju, u smislu noveliranog člana 403.stav 2. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 404. stav 2. i 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
